среда, 05.11.2025, 09:00 -> 10:51
Извор: РТС
Амбасадор ЕУ: Није циљ извештаја да се направи списак критика Србији, реформе треба спроводити због грађана
Амбасадор ЕУ у Србији Андреас фон Бекерат каже за РТС да није циљ извештаја о напретку Србије на европском путу да се направи списак критика. Истиче да је општа слика да је дошло до значајног успоравања реформи, као и да Србија треба брже и више реформи да спроведе у различитим областима. Поручује и да реформе не треба да се спроводе због Брисела, већ како би се унапредио свакодневни живот грађана.
Извештај Европске комисије о евроинтеграцијама представљен је у Бриселу, а у Београду га је шеф делегације ЕУ у Србији Андреас фон Бекерат уручио председници Скупштине Ана Брнабић и ресорном министри Немањи Старовићу.
Андреас фон Бекерат истиче да је сврха извештаја да се Србији пружи путоказ како да се убрзају реформе, притом указујући на области у којима је потребно више реформи и напора, али наводећи и области у којима је остварен добар напредак.
"Циљ није да се направи списак критика Србији. Поновио бих оно што увек кажем, а то је да ове реформе не треба да се спроводе због Брисела, већ како би унапредили свакодневни живот обичних грађана", поручио је Андреас фон Бекерат.
Kада је реч о суштини овог извештаја, амбасадор ЕУ наводи да извештај констатује да је било одређених позитивних дешавања који се тичу, између осталог, Савета РЕМ-а и Закона о јединственом бирачком списку.
"Општа слика је таква да је дошло до значајног успоравања реформи и Србија треба брже и више реформи да спроведе у различитим областима. Посебно се наглашава она област коју ми зовемо основна, а то су владавина права, изборни оквир, демократске институције, борба против организованог криминала, људска права итд. Такође, констатује се у извештају да постоји застој када је реч о реформама у правосуђу и основним правима и то треба да се превазиђе", додаје Фон Бекерат.
Наглашава и да Србија треба што пре да реши назадовање када је реч о слободи изражавања и да се позабави ерозијом академских слобода.
"У извештају се истиче важност да се промени комуникација о ЕУ, у суштини да се прекине са анти-ЕУ реториком коју чујемо и од неких високих званичника. Такође, констатује се важност тога да Србија и Kосово спроводе Споразум о путу ка нормализацији који је потписан 2023. године. И за крај, важно је да се Србија усклади са спољном безбедносном политиком Европске уније", додаје Фон Бекерат.
Наглашава да Европска комисија понавља да је Кластер 3 технички спреман за отварање, а сада је на земљама чланицама да донесу одлуку.
"Истиче се одређени напредак који је постигнут у економским критеријумима", додаје Фон Бекерат.
Ипак, напомиње да овај извештај не можемо тумачити као шведски сто где можете да бирате шта ћете да спроводите.
"Да би Србија постала чланица Европске уније, мора да примени и усклади све законе у свим областима. Све то треба да се уради, то је опширан, тежак процес и зато идемо корак по корак и зато истичемо у извештају оне најбитније делове", поручује амбасадор ЕУ у Србији.
"Не могу да прихватим дезинформације које се користе против ЕУ"
Kомесарка Марта Кос рекла је да власти у Србији треба јасно да изразе своју стратешку оријентацију и да избегавају реторику против Европске уније, упозоривши да ће убудуће бити знатно строжа по том питању. И Андреас фон Бекерат каже да га је у нашој земљи највише разочарала реторика која се користи по питању ЕУ.
“Бићу јасан – ја немам проблем са тим да људи критикују ЕУ, она није савршена и понекад вреди да буде критикована и радо ћу бранити то што мислим да будућност Србије лежи у ЕУ, али оно што не могу да прихватим јесу дезинформације које се користе против ЕУ", поручио је Фон Бекерат.
Навео је пример да је у септембру спољна обавештајна служба Русије изнела извештај говорећи неистину да "европске земље планирају да изврше такозвану обојену револуцију 1. новембра у Новом Саду".
"Већина медија је ту поруку пренела увеличавши је без икакве критике", додао је.
Као други пример навео је да је Енергетски савет ЕУ пре две недеље донео одлуку да се фазно угаси увоз руског гаса.
"Већина медија у Србији је пренела да то значи да Европска унија прекида транзит гаса у Србију, што није тачно. Ова одлука није донела никакве рестрикције када је реч о преносу гаса до треће земље", навео је Фон Бекерат.
"Очекујемо да се власти позабаве дезинформацијама, а такође имају и одговорност да саопштавају позитивне аспекте и користи чланства ЕУ и процеса приступања", додаје.
Када је реч о последицама такве реторике, Фон Бекерат наводи да ће оне сигурно утицати на процес приступања.
"Анти ЕУ реторика је лоша за имиџ Европске уније у Србији, али и Србије у ЕУ. То мора да се промени", поручује амбасадор ЕУ.
Шта Србија може да уради у наредним месецима
На питање који су најважнији кораци које би Србија могла да предузме у наредним месецима, амбасадор ЕУ каже је веома важно да се погледа изборни оквир и да се примене препоруке ОДИХР-а након последњих парламентарних избора.
"Такође, да се успостави поверење и да се осигура да воља народа буде испоштована", наводи Фон Бекерат.
Поручује да се нада да ће Србија завршити и усвојити Закон о јединственом бирачком списку.
“Оно што је најважније је да се спроведе тај задатак, да се конституише комисија, да се обезбеди да она ради на инклузиван и транспарентан начин, јер није ствар да се само штиклирају ставке, треба и да се спроведу", наглашава Фон Бекерат.
Похвалио је како су власти радиле са цивилном друштвом и опозицијом око усвајања овог закона.
"Важно је да медији раде у интересу грађана, али и да се новинари заштите"
Друга важна тема је слобода медија. Амбасадор ЕУ истиче да се у извештају каже да је дошло до назадовања и да је негативан тренд када је реч о слободи изражавања.
"Постоје бројни изазови када је реч о слободи медија у Србији, укључујући претње и веома агресивну реторику против појединих новинара, затим економски и политички притисак на медије, мањак уређивачке независности и све то мора да се реши", додаје Фон Бекерат.
Поручује да је први важан корак да се изабере нови Савет РЕМ-а који ће регулисати електронске медије.
"Ту смо видели позитиван тренд где су власти заједно са цивилним друштвом и опозицијом радиле. Али, када је реч о овој реформи, кључна је имплементација”, указује Фон Бекерат.
Председница Скупштине Ана Брнабић га је питала зашто се блокада РТС-а није нашла у извештају, а Фон Бекерат каже да постоји референца у извештају која се односи управо на блокаду РТС-а, али да није поименце наведено.
"У извештају нећете видети појединачне медије или новинаре који се помињу, то није намера. Намера је да се укаже на проблеме и изазове у конкретним секторима – као што су медији и слобода изражавања", каже Фон Бекерат.
"Европска комисија и ја изнова и изнова наглашавамо важност да медији, а нарочито јавни сервиси, раде у интересу грађана, али исто тако је важна заштита новинара и да се створи подстицајно окружење за медије", додаје амбасадор ЕУ.
Важан изазов је, наглашава, да се осигура да високи званичници и носиоци јавних функција не прете и не користе агресиван језик против новинара.
"Зато мислим да овде има доста тога што мора да се уради. Виђали смо редовно извештаје о нападима на новинаре и то заиста мора да се прекине. Јер слобода медија и дозволити новинарима да раде без претњи и агресивног језика, то је основ сваке демократије и важан изазов који мора краткорочно да се реши", поручује Фон Бекерат.
О поларизацији друштва: Потребно је спустити реторику
Указује и да се у извештају помиње повећана поларизација у српском друштву, као и које изазове то ствара.
"Такође се помиње трагична несрећа од пре годину дана, грађански протести и разочарење по питању корупције у пројектима јавне инфраструктуре. Уочен је недостатак одговорности и транспарентности, а спомиње се повећан притисак на друштво", додаје Фон Бекерат.
Истиче да се констатује да Србија мора да се удружи, као и да мора да постоји инклузиван дијалог.
"Мора да се створи простор у коме је могућ компромис и мислим да је кључан предуслов за то да се спусти реторика", додаје Фон Бекерат.
Навео је да је добар пример тога обраћање председника Србије дан пре комеморације у Новом Саду.
"Изашао је са једном помирљивом изјавом која је мислим имала позитиван ефекат и треба нам више тога са свих страна", наводи.
Нагласио је да су бројне реформе ЕУ захтеви које траже и сами грађани – сузбијање кроупције, владавина права, слобода медија.
"Зато ми верујемо да можемо да искористимо неке од ових реформи да створимо веће поверење у друштву", додаје Фон Бекерат.
Предуслов за то је, наглашава, да се спусти реторика.
"Не можете да имате људе који седе за истим столом ако се међусобно називате страшним именима", поручује Фон Бекерат.
Колико смо далеко од отварања Кластера 3
Европска комисија пету годину заредом препоручује отварање Кластера 3. Амбасадор ЕУ у Србији каже да ЕК и у овом извештају констатује да су технички услови за његово отварање испуњени.
"Сада је на државама чланицама да донесу одлуку на основу тога како је Србија спровела реформе у основама – владавини права, али и када говоримо о усклађености са спољном и безбедносном политиком, дијалогу Београда и Приштине и енергетском раздвајању", додаје Фон Бекерат.
Понавља да нема пречица чланству ЕУ, али нема ни ограничења брзине.
"Надам се да ако има довољно политичке воље у Србији да ћемо моћи да видимо реалан напредак у ближој будућности", указује Фон Бекерат.
Када је реч о земљама у региону, Црној Гори и Албанији, на питање колико је Србија далеко или ближе од њих процесу приступања, Фон Бекерат каже да су извештаји за ове две земље били врло позитивни, као и да оне убрзано напредују ка чланству.
"Надам се да ће то бити инспирација за Србију, али није на мени да рангирам различите земље. Снажним реформама и уз довољно политичке воље све земље кандидати могу да искористе тренутни замах који постоји када је реч о проширењу", закључио је амбасадор ЕУ у Србији.
Коментари