Министарка Софронијевић: Порука закона о легализацији – нулта толеранција на нову бесправну градњу

Председник Србије Александар Вучић представио је нови сет мера државе у корист грађана. Најавио је закон који ће поједноставити легализацију нелегалних објеката у нашој земљи и који, како је нагласио, нуди једноставну процедуру пријаве и минималне трошкове - до 100 евра за већину објеката. Ставља се тачка и на нелегалну градњу, јер ће убудуће такви објекти постати власништво државе.

Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александра Софронијевић рекла је за РТС да је држава већ неко време разматрала овај проблем суочена са питањем 4,8 милиона објеката на којима није уписано право својине.

"У тих 4,8 милиона нису сви бесправни објекти Према последњем попису из 2016. године, око милион објеката било је стамбених и око милион помоћних и економских објеката. Све остало су били неки други објекти. Када смо решили да уђемо у ову реформу, један од основа нам је био како да заштитимо наше грађане који су практично градили или купили станове да би решили своје стамбено питање. То је посебна категорија у овом закону“, каже министарка.

Према њеним речима, држава је у реформу ушла у овом моменту зато што је дигитализовала кључне ствари - тако је добила масу података у различитим базама који дају различите информације, пре свега о објектима који су саграђени и који су већ уцртани у базу података катастра, о њиховој површини, времену изградње, спратности.

"Радило се снимање методом даљинске детекције и сателитима и дроновима и на основу других врста сазнања, тако да смо у ову реформу ушли када смо били спремни у оперативном смислу. Ово је пре свега једно правно и геодетско питање пар екселанс. Принцип је врло прост - сними, евидентирај, поднеси пријаву, упиши“, навела је Софронијевићева.

"Једноставан поступак и процедура за подношење захтева"

Напоменула је да се све уређено законом како се некретнина уписује, како се подносе пријаве.

Оно што је такође био један од циљева, како каже, јесте да то буде једноставан поступак, а не да процедуре трају по неколико година, а понекад и деценијама.

"Србија овај проблем покушава да реши од 1997. Било је, чини ми се, пет закона, али је кључни основ био да се утврђују урбанистички параметри и да се доставља техничка документација. Што за већину наших грађана је представљало непремостиву препреку. Са једне стране, држава добија комплетну евиденцију. Пре свега евиденцију о томе шта је, како је и колико је изграђено објеката, што мислим да је апсолутни приоритет сваке државе. Грађани добијају право да са својим непокретностима практично располажу на један нормалан правни начин“, истакла је министарка.

Према њеном мишљењу, држава има право, али и обавезу, да уреди имовинско-правне односе на својој територији, да притом заштити приватну својину и да заштити своја природна и културна добра.

"По ступању на снагу овог закона практично биће нулта толеранција на нову бесправну градњу, као што је председник Вучић рекао, ти објекти ће бити уписивани на Републику Србију и бити рушени или ако држава процени да су потребни, биће коришћени за неке јавне намене“, објаснила је.

Обавезно пријављивање за легализацију

Пријављивање за легализацију објеката, како каже, ће бити обавезно, а у закону је направљена комплетна структура када, ко и у ком року треба да предузме неке радње.

"Дигитална платформа која је основ свега где су већ евидентирани сви изграђени објекти на територији Србије је постојећа. Она се допуњује свакодневно и то је тај основ. После тога, општине ће морати, како је замишљен закон, да се и накнада одређује према зонама које већ постоје. Свака општина има одлуку о висини доприноса за уређење грађевинског земљишта и општине ће у року од 30 дана унети на тој дигиталној платформи коју ћемо и ми уступити одмах по ступању на снагу закона те дигиталне зонинг планове“, појаснила је Софронијевићева.

Како је рекла, ту ће бити садржани различити сетови података који ће омогућити да Агенција за просторно планирање и урбанизам Републике Србије у следећих 15 дана формира базу података која ће бити доступна свакоме.

"У року од 60 дана сви наши грађани имају право и могућност да се пријаве и плус 30 дана да уложе приговоре на сет података из базе података. Ми већ имамо доста тога кад говоримо о пријави. Она је дигитална и она садржи само те основне податке о објекту који већ када кликнете на њега у дигиталном формату отвори се тај објекат и ви га идентификујете, дате основне податке о објекту и о себи као фактичком власнику и то је то. Наравно да постоје ситуације када ће држава тражити неке још додатне ствари, али то су они мало компликовани и гранични случајеви“, каже Софронијевићева.

Помоћ локалних самоуправа у подношењу захтева

Полазећи од претпоставке да нису сви грађани електронски писмени, додаје, обавеза јединица локалне самоуправе на чијој територији се налази такав објекат ће бити да организује тимове за правну помоћ, односно за попуњавање дигиталних образаца.

Говорећи о цени легализације подвукла је да можда се стекао неки привид да је цена за све иста, међутим цена није за све иста.

"Основно начело овог закона јесте да се накнада за евидентирање плаћа у висини доприноса за уређење грађевинског земљишта. Морате платити исту ону накнаду коју бисте платили да сте зидали у редовној процедури, да сте тражили грађевинску дозволу, али овог пута у једнократном износу и без икаквог права на попуст. Цене које су наведене, а које се крећу у распону од 100 до 1000 евра за град Београд, практично односе се само на власнике станова, и породичних стамбених кућа, само ако је инвеститор непознат или држави није доступан“, каже Софронијевићева.

Каже да је било разних злоупотреба, када инвеститор који оснују предузеће, заврше посао и нестане, па су у тим ситуацијама грађани који су куповали те станове били ускраћени за своје права, они су дали новац и купили непокретност. Додала је да држава овим законом њих штити и цене се односе управо на њих и на власнике породичних стамбених објеката.

"Да подсетим, то су породичне куће са највише два стана. Сви остали плаћају у висини доприноса и сматрамо да је ова мера и праведна и правична. И овом приликом ћу нагласити, не награђујемо оне дрске и бахате инвеститоре који су преварили купце станова, али су преварили и државу и оштетили градске буџете и општинске. Њих не награђујемо. Они ће морати да плате као у редовном поступку и плус не аболирамо их од кривичне одговорности ако су поступци кривични за почињење пре ступања на снагу овог закона“, рекла је Софронијевићева.

Распон цена за легализацију

Кад је цена у питању, истиче, да су дефинисали власнике станова, власнике породичних кућа, а у Београду је распон од 100 до 1000 евра.

"Нисмо правили компликоване формуле, већ смо се трудили да направимо једноставан систем који ће у спровођењу бити могуће, лако спроводити. Значи, стан на Теразијама 1000 евра. То је максимум. Београд има екстра зону и осам зона за утврђивање доприноса. Градираћемо тако да неће исто плаћати власник стана у Борчи, власник стана у Младеновцу и власник стана на Теразијама“, објаснила је.

Како је рекла, у унутрашњости Србије уведен је јединствен принцип - минимална, фиксна цена за ове врсте непокретности је 100 евра, али у градовима преко 100 хиљада становника, какви су Нови Сад, Ниш, Краљево, та цена иде од 100 до 500 евра. Додаје да у градовима који су величине 50 до 100 хиљада становника, цена иде од 100 до 300 евра, а за јединице локалне самоуправе које су испод 50.000 становника је цена од 100 до 150 евра.

"Ову накнаду неће плаћати лица која су примаоци социјалне помоћи, инвалиди, неће плаћати самохрани родитељи и породице са троје и више деце. Они су изузети и уз пријаву ће доставити доказ да су у том статусу“, рекла је.

На питање шта добијају власници овим законом, рекла је да власници објеката добијају пре свега једну сигурност.

"Кад ви живите у објекту где вам над главом стално стоји да ли ће вас порушити, шта ће бити са мојом кућом, не могу да га продају, не могу да га поклоне, не могу да га наследе. Сада ће моћи све то, плус ће моћи легално да се прикључе на комуналну инфраструктуру, моћи ће да узму кредит, ставе хипотеку, узму кредит. А Држава добија уређено својинско-правне односе на својој територији и добија уређено тржиште некретнина“, рекла је министарка Софронијевић.

Кад ће закон бити у скупштинској процедури

Говорећи о томе када закон можемо да очекујемо у скупштинској процедури, министарка Софронијевић каже да је закон спреман и он према неком плану би требало да буде већ у петак ове недеље на седници Владе Републике Србије где ће бити утврђен предлог закона и прослеђен по хитном поступку у скупштинску процедуру.

"Многи ће рећи зашто хитна процедура. Врло је важно да знамо, кад год смо најавили да ће доћи неки закон о легализацији, имали смо бум бесправне градње. То је био једини разлог зашто се о овом закону није раније причало. А у његовом раду, у настајању, у раду на овом закону су учествовали и Републички геодетски завод, и Налед, и министарства разноразна... Дакле, није ово од јуче. Ово се дуго ради и размишља“, објаснила је министарка.

На питање шта ће бити са оним савесним грађанима који су легализовали објекте без овог закона, каже да су савесни градитељи који су имали пуну својину на својим непокретностима су вишеструко исплатили своју савесност, јер су за све то време могли у пуном обиму да располажу својим непокретностима.