Мацут за РТС: Универзитет доживео највећу кризу у историји, пут ка ЕУ мора да се настави

"Идеја да дођемо у Књажевац је била моја лична, да заправо вратимо стари сјај источне Србије и да се сетимо неких заборављених бисера Србије и старих српских чаршија. Као што видите, у овом дивном и лепом граду, који одише традицијом и културом", рекао је Мацут за РТС.

Постоји мала група која не сматра важним унапређење и враћање старог сјаја Србије, рекао је Мацут коментаришући звиждање појединаца.

Нагласио је да источна Србија заслужује бољи развој, пре свега у области инфраструктуре и туризма.

"С обзиром на то да је Стара планина у непосредној близини, а Књажевац је заправо један од центара који треба да буде повезан у ту једну, да кажем, туристичку магистралу или осовину. То је био разлог доласка у источну Србију и због тога је данас обележено сто дана рада Владе.

Дакле, сви они који живе управо у источној и јужној Србији моћи ће и могу да очекују улагања, веће улагање у наредном периоду садашње владе", поручио је Мацут. Додао је да је то наставак дугогодишњег пројекта Интегрални развој Србије, а који је највећи фокус имао на југу Србије и донекле на истоку.

"Али мислим да овај пројекат, који је јако добар и здрав, треба да унапреди регионе који можда нису били интегрисани у главне токове развоја Србије. Из тог разлога коридор који иде од Дунава па све до Пирота треба на неки начин сагледати другачије и то је разлог због чега ћемо Интегрални развој Србије ангажовати на други начин повезивањем општина, односно делова Србије као што су Зајечар, Књажевац, Пирот и Сокобања, у којој смо били јуче и представља такође један од бисера Србије. Овај диван град пружа прилику да се подсетимо неких добрих пројеката и да нешто што је већ присутно унапредимо и да вратимо стари сјај и источној Србији", истакао је Мацут.

О резултатима Владе

На питање да ли је задовољан постигнутим резултатима, Мацут је рекао да је лично веома задовољан.

"Први радни дан мој је био заправо позив ректору Београдског универзитета и његовим сарадницима да дођу на разговоре који је прихваћен и иза тога је следила серија разговора и сусрета са свим ректорима државних универзитета у Србији, којих има седам. У једној серији разговора која је трајала преко два месеца потпуно сам задовољан и схватили смо да је дошло до значајног помака. Ми сад имамо све државне универзитете који раде, наравно неки са већом динамиком, неки са мањом, одвијају се и испити. Надам се да ћемо тај тренд наставити“, навео је Мацут.

Коментарисао је и мањи број кандидата који су се пријавили на државне факултете.

"Управо та ситуација је показала да на неким факултетима одређених универзитета у Србији морамо више да радимо и то је тренутак за корекције. Ми треба заправо да пружимо подршку тим факултетима, да се на неки начин преорганизују, да можда поправе своје програме, да промене политику уписа, да на неки начин можда потенцирамо друге програме или дамо већу шансу универзитетима у Србији који су показали изузетну флексибилност“, напоменуо је премијер.

Нада се да ћемо имати завршену академску годину до краја октобра, како би кренула нова година од 1. новембра.

"Универзитет и образовни систем је доживео једну велику кризу. Ово је највећа криза коју је Србија имала у својој историји. Образовна криза је један од два основна социјална стуба у земљи, други је здравство, и успели смо да сачувамо то здраво језгро“, рекао је премијер.

Најавио је један од значајних закона који улази у скупштинску процедуру идуће недеље, а реч је о закону о уџбеницима који је поправљен, усклађен и значајно побољшан у смислу одржавања националног идентитета.

Мацут: Надам се да ћемо током јесени отворити Кластер 3

Премијер Мацут изразио је очекивање да ће Србија током јесени отворити Кластер 3 и истакао да би на тај начин била настављена динамика приступања Србије ЕУ.

"Надамо се да ћемо наставити коначно тај пут који је заустављен 2021. године. Очекивали смо да ћемо до отварања Кластера 3 стићи већ у јулу ове године, али с обзиром на то да је велика комплексност ових медијских закона који су усвојени, негде смо изгубили у ритму", рекао је Мацут за РТС.

На питање да ли ће испуњавање тих норми убрзати пут, Мацут је рекао да није претерани оптимиста јер се, како каже, боји да постоји низ ограничавајућих фактора и стално додатних условљавања која стижу из Европе.

"Као особа која је тек три месеца у овим водама или причама са Владом и као премијер, потпуно делим исто мишљење које сам имао и пре тога – да ми имамо заправо кочење, систематско кочење приступању Србије Европској унији. У разговорима које сам имао са представницима Европске уније и са амбасадорима који су акредитовани у Србији јасно сам рекао да не схватам због чега се врше таква кочења, због чега се ограничава заправо слободна воља земље и жеља да се приступи што пре", нагласио је Мацут.

Говорећи о томе да ће Србија 1. септембра обележавати дане несврстаних, Мацут је рекао да је имао задовољство да предводи државну делегацију Србије током посете Египту.

"Тамо смо забележили да су наши пријатељи ту и да нас чекају и да заправо Србија треба да настави с том политиком континуитета, а Србија јесте престоница и родно место Покрета несврстаних давне 1961. године. Из тог разлога јесмо предложили да се установи 1. септембар као Дан несврстаних. Не само због сећања на историју, него и због отварања старих пријатељстава", навео је Мацут.

Додао је да се нада да ће идуће године бити направљен меморијал 65 година од првог Самита несврстаних, оцењујући да ће то бити лепа прилика да поново окупимо сав несврстани свет, односно људе из држава које мисле другачије од стандардних подела и шаблона.