Више новца за земље кандидате али под строжим условима, шта Србија може да очекује од новог буџета ЕУ

Предлог новог седмогодишњег буџета Европске уније за период 2028–2034. предвиђа готово 40 одсто више новца за земље кандидате и источне суседе. Уколико документ добије коначно одобрење у предложеном облику, Србија би, према проценама, могла да рачуна на више од садашњих 300 милиона евра годишње из ИПА фондова и Фонда за раст – али уз услове.

"Са већим буџетом можемо додатно да убрзамо темпо реформи и инвестиција и приближимо земље чланству у Европској унији", поручила је европска комесарка за проширење Марта Кос. Она је предлог буџета описала као "добру вест за проширење и земље кандидате".

У новом оквиру, Европска комисија предвиђа 42,6 милијарди евра за подршку кандидатима, уместо 31 милијарде из актуелног буџета – што представља повећање од 37 процената. Истовремено, укидају се посебни инструменти као што су ИПА фондови и План за раст, који ће бити обједињени у један фонд под називом "Глобална Европа".

Средства зависе од резултата у реформама

Иако ће постојати оквирне суме на које земље могу да рачунају, та средства неће бити аутоматски гарантована. Како је истакнуто, расподела ће зависити од учинка у спровођењу реформи.

"Систем ће почивати на принципу 'прво реформе, па новац'. Земље које брже напредују или имају бољи учинак, добиће више; оне које заостају, могу изгубити део издвојених средстава", наводе у Бриселу.

Оваквим приступом уводи се и елемент конкуренције међу кандидатима. Још један важан услов је поштовање владавине права – без тога, европских фондова неће бити.

Придруживање у фокусу новог буџета

Још једна новина у предложеном буџету јесте могућност ревизије у случају да нека од земаља кандидата буде спремна за чланство у току буџетског периода.

"У том случају спровешћемо ревизију буџета како бисмо одредили колики ће бити прецизни износи кохезионих и пољопривредних фондова које та земља добија, као и њен допринос буџету", објаснила је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен.

Према речима комесарке Кос "буџети су политички приоритети изражени бројевима". Брзина којом теку преговори са земљама попут Црне Горе, Албаније, Украјине и Молдавије, захтева флексибилан буџетски одговор.

Иако ће формални преговори о буџету трајати највероватније наредне две године, прве расправе су већ почеле.

Већина земаља чланица је на почетку исказала незадовољство, што указује да ће компромиси бити неминовни. За Србију и остале кандидате то значи да ће финансијска подршка бити знатно већа, али и везана за конкретне резултате.