Да ли ће се ЕУ реформисати да би примила нове чланице

Европска комисија најавила је да ће ове јесени представити пакет унутрашњих реформи, као кључан корак за припрему пријема нових чланица.

Мере ће се односити пре свега на функционисање институција, буџет, владавину права и основне вредности.

Међутим, дебата о унутрашњим реформама, иако виђена као предуслов за проширење, већ дуже време се одлаже. Предлози Комисије, првобитно најављени за пролеће 2025. године, сада су померени за крај године.

Иако је то било планирано, недавни Самит лидера ЕУ у јуну није усвојио мапу пута за рад на проширењу и унутрашњим реформама.

Порука Брисела је да је, осим спремности земаља кандидата, неопходно да се и сама Унија реформише и припреми за нове чланице. Проблем је у томе што се унутрашња реформа, о којој се говори годинама, у пракси не дешава.

Још 2017. године у свом првом програмском говору на Сорбони француски председник Емануел Макрон је рекао да ЕУ треба да отвори врата земљама Западног Балкана, али да Унија са 30 и више земаља чланица не може да функционише по садашњим правилима.

"Прво реформе, па онда проширење", била је тада Макронова порука која се, суштински, ни данас није променила. Током 2025. године, сличне поруке из Немачке. Влада немачког канцелара Мерца у свом коалиционом споразуму наводи подршку проширењу, али уз услов претходне реформе и промене начина одлучивања унутар ЕУ.

У осам година које деле ове две изјаве, унутрашња реформа ЕУ практично се није померила са мртве тачке. Да ли иза приче о потреби унутрашње реформе, до које никако не долаз, и ЕУ крије своју суштинску неспремност за проширење?

У Европској комисији кажу да би први корак у том правцу могле да буду најављене дубинске анализе политика ЕУ, иза којих треба да уследе предлози реформи.

"Проширење видимо као катализатор промена. Потребно је да се припремимо за нове чланове, али и да унапредимо функционисање ЕУ, способност да делује и управља буџетом. У нашим предлозима спровешћемо дубинску анализу по секторима, од буџета до одбране, безбедности, животне средине, у свим областима за које би проширење могло да буде релевантно", наводи Гијом Мерсије из Европске комисије.

Након што Комисија изнесе предлоге, дебату би требало да наставе земље чланице и Европски парламент. Проширење није нужно једини разлог за реформе. Многи експерти и званичници верују да и садашња ЕУ са 27 чланица има проблем са начином одлучивања и легитимитетом.

Сандро Гоци, известилац Европског парламента за питање реформи, каже да ЕУ треба да смањи број области у којима се одлучује једногласно, уместо већином.

Наводи да би тако ЕУ избегла сталну "претњу уцене ветом, које примењују мађарски премијер Орбан и словачки премијер Фицо", у случају санкција према Русији, али и другим ситуацијама.

Други крупан залогај биће буџет проширене ЕУ

"Већ знамо да ћемо имати више земаља које ће бити нето корисници буџета, што значи да ће уплаћивати мање новца у буџет Уније од оног што ће из буџета добијати. Јасно је да, ако желимо да задржимо исти ниво деловања, благостања, заједничке политике, морамо да ревидирамо буџет пре проширења, а такође морамо да ојачамо и демократску димензију", рекао је Гоци.

Међу променама које предлаже Европски парламент, у Гоцијевом извештају је смањење броја комесара у Европској комисији, као и састава самог парламента. Говори се и о механизмима који би групи земаља које то желе омогућили да иду дубље у процесу интеграција.

Предложено је и укидање права вета у преговорима са земљама кандидатима, осим за одлуку о отварању и затварању преговора, како би се избегле билатералне блокаде процеса.

Неке од промена се могу спровести по постојећим правилима из Лисабонског уговора, али за друге би могла да буде неопходна промена европских уговора. За то нема превише апетита још од времена када су слични покушаји торпедовани на референдумима у Француској и Холандији пре тачно двадесет година.

Али кључеви процеса нису у Парламенту ни у Европској комисији, већ у рукама земаља чланица. На том плану ствари се не померају. Декларативна сагласност о проширењу и унутрашњим реформама, тешко се преводи у конкретне кораке који воде ка том циљу.

Данска, која је преузела ротирајуће председавање Савету Европске уније, каже да жели да убрза ствари.

Мари Бјере, министарка Данске за Европу, поручује да унутрашње реформе ЕУ не треба да коче проширење, већ да теку паралелно.

"ЕУ мора да буде спремна за пријем нових земаља, али реформа функционисања саме Уније не би требало да буде препрека за преговоре, већ паралелни процес. Пред нама је и даље много преговора са кандидатима. Треба да их убрзамо и да истовремено радимо на томе да и ми будемо спремни за пријем нових чланица", поручила је Бјере.

Какву поруку земљама кандидатима шаље ЕУ тиме што не спроводи сопствене реформе? Шта би коначно могло да покрене тај процес?

Мари Бјере одговара да ће напредак кандидата попут Црне Горе и Албаније бити окидач за реформу ЕУ. Другим речима, тек кад неке од земаља заиста закуцају на врата, ЕУ ће коначно бити обавезна да спроведе свој део посла.

У бриселском Центру за европску политику ЕПЦ сматрају да то није добар редослед потеза. Јанис Еманулидис из ЕПЦ-а каже да ЕУ треба без одлагања да започне постепене реформе, јер оне захтевају време. Изнад свега, потребна је јасна политичка одлука, која и даље недостаје.

"Делује да добар број држава чланица заправо још није преломио да ЕУ треба да се прошири. Још постоји размишљање међу некима, можда чак и многима, да се може чак и избећи проширење, или бар велико проширење. По њима, можда је могуће примити једну или две земље, које су лако ′сварљиве′ у финансијском и институционалном смислу", наводи Еманулидис.

Стручњак Европског центра за политику примећује све веће оклевање око проширења које би обухватило већи број кандидата, укључујући и Украјину, иако је управо ситуација у овој земљи оживела дебату о проширењу у последње три године.

"Постоје и даље они који иза затворених врата сугеришу да можда можемо без проширења јер би нас то коштало много и учинило ЕУ компликованијом. Многи кажу да ЕУ мора да се реформише, али не и како да се то учини. Зато је под великим знаком питања шта ће и када прекинути ову пат-позицију", упозорава Еманулидис.

У свом недавном извештају Центар за европску политику ЕПЦ предлаже више стратешких опција за проширење и реформу, за које тврди да су две стране истог новчића.

Најважније је, каже Јанис Еманоулидис, отворити дебату која ће утврдити какве тачно промене су потребне: да ли ићи на ограничене промене европских уговора, како променити пољопривредну и кохезиону политику, који механизми су потребни за заштиту владавине права, не само код кандидата већ и у земљама чланицама. Идеје постоје, али потребна је храброст да се отвори ова дебата, сматра Еманулидис.

Политика проширења је од почетка рата у Украјини добила нови замах, какав није виђен у скоро две деценије. Листа земаља кандидата је проширена, неке од њих оствариле су значајан напредак. И док је реторика ЕУ о овој политици драстично промењена, неизвесност око тога да ли, када и како ће доћи до новог ширења Уније није отклоњена.

Предлози Европске комисије, најављени за јесен, биће лакмус папир за спремност Брисела и земаља чланица да коначно пређу са речи на дела.

Текст и прилог произведени су уз подршку програма Innovation. Media. Minds: ЕУ подршка јавном новинарству на Западном Балкану којег спроводи Goethe-Institut у име Европске комисије, у сарадњи са Дојче веле Академијом. Садржај овог текста искључива је одговорност аутора и не одражава нужно ставове Европске уније.