Скупштински одбор прихватио измене и допуне медијских закона

Помоћник министра информисања и телекомуникација Драган Трапарић рекао је на седници Одбора да су изменама Закона о јавном информисању и медијима урађене "врло мале измене", а најзначајнији је додати члан 39а, који дефинише друштво капитала које обавља делатност електронских комуникација.

"Оно мора да ради попут јавних медијских сервиса, да буде независно, транспарентно, да усвоји Етички кодекс, који мора да објављује једном годишње и да га презентује јавности", рекао је Трапарић.

Рекао је и да носици јавних функција не смеју да буду издавачи и оснивачи таквих медија, али и да је мењан члан 47. закона који се односи на јавне набавке.

"Ако се раде јавне набавке у медијским услугама да буду транспарентне, објективне, недискриминаторне, да сви имају пропорционално право да учествују ако органи власти расписују јавне набавке за медијске услуге", истакао је Трапарић.

У члану 84. наводи се да се тим законом поштује право на слободу информисања и слободу медија.

"Новинари имају слободу да извештавају и коментаришу функционисање кривичноправног система, укључујући и кривичне поступке који су у току. Нико не сме бити означен у медијима као извршилац кривичног дела нити проглашен кривим или одговорним за кривично дело пре него што правоснажна судска одлука буде донета", наведено је у предложеним изменама закона.

Трапарић је додао и да ће главни уредник медија одговарати уколико се презумпција невиности повреди.

Наводи да је изменама Закона о јавним медијским сервисима дата већа надлежност Програмском савету, који има 11 чланова, а да је новина увођење повереника за заштиту права слушалаца, гледалаца и читалаца, који ће бити независан и самосталан и бираће га Програмски савет конкурсом, на четири године.

Додао је и да повереник неће моћи да буде особа која обавља политичку и јавну фунцију.

Повереник би, како је предвиђено, требало да има најмање десет година искуства на пословима новинара или уредника "у пружаоцима медијских услуга електронских медија".

Ови медијски закони, који су један од услова за отварање Кластера 3 у процесу евроинтеграција, на дневном реду су седнице Скупштине Србије која је заказана за уторак, 10. јун.

Посланица "Србија центра" Тијана Перић Дилигенски оценила је да је члан 39а "добро нормативно решење", али да је проблем са претпоставком невиности, јер ће то решење бити "науштрб слободе изражавања".

Тијана Перић Дилигенски сматра да би у закон требало да се стави да повереник за заштиту права слушалаца, гледалаца и читалаца може да буде новинар или уредник са десетогодишњим искуством на тим пословима или дипломирани правник "зато што је у питању осетљива тематика", односно медијско право гледалаца које је комплексно.

Драган Јонић посланик Еколошког устанка рекао је да су предлози закона "нејасни и смишљено направљени тако да ограничавају слободу изражавања и остављају простор за злоупотребе у јавним набавкама медијских услуга".

Посланик Зелено-левог фронта (ЗЛФ) Роберт Козма рекао је да се "суштински законом није решио један од кључних проблема, а то су јавне набавке за медијске услуге".

Козма додаје да би требало да се онемогући финансирање таблоида и да предложене измене не осигуравају такав процес, па ће ЗЛФ поднети амандман.