Нон пејпер за РС неуобичајен, оштар и конкретан – шта Француска и Немачка желе, а шта Србија може

На америчком тлу у Дејтону, договорен је прекид ратних сукоба у БиХ, али тренутне политичке желе да реше искључиво европски посредници. Тачније, Немачка и Француска, које су разлоге, циљеве и могуће казне уврстиле у тзв. нон пејпер датиран на 12. мај.

Конкретан повод јесте серија правних потеза Бањалуке, која је уследила после првостепене пресуде Милораду Додику - попут усвајања закона о забрани деловања институција БиХ у РС или нацрта новог устава РС. Европски двојац сматра да се тиме напада уставни поредак БиХ, те предлаже:

- Сваки пројекат који користи РС у оквиру Инвестиционог оквира за Западни Балкан требало би да буде обустављен.

- ЕУ треба да размотри циљану употребу оквира за рестриктивне мере против појединаца.

- ЕУ и њене чланице треба да нагласе да су поступци РС у супротности с европским путем БиХ.

- Контакти на високом нивоу с осуђеним или оптуженим челницима РС (Додик, Стевандић и Вишковић) требали би да се обуставе.

Неуобичајена форма документа, шта поручују аутори

Оштро и прецизно у дефинисању мера и оцена, неуобичајено за форму нон пејпера - тако документ тумачи дипломата Зоран Миливојевић. Зато сматра да њиме Немачка и Француска најављују конкретније акције и шаљу поруке.

"Једно је да остаје чврсто на позицији оног што је политика Шмита, друго да остаје иза њега и треће да има интереса за тај простор. И оно што је можда порука са укључењем Француске у ову причу - то је да овај двојац шаље поруку у својству водеће две државе у ЕУ, да би то требало да буде и политика ЕУ и друго да ЕУ има интересе да се и то нерешено питање на један убрзани начин затвара на линијама интереса, а то је да се БиХ централизује", каже Миливојевић.

Први коментари и осуде нон пејпера стигле су од политичара у Бањалуци. Милорад Додик сматра да је реч о још једном авантуристичком приступу БиХ, којим се само продубљује криза, а губе време и новац.

У Београду, документ је био тема седнице Савета за националну безбедност, на којој је - како је речено - дефинисано у ком обиму ће се Србија односити према том питању.

Положај Србије - где је опасност, а где маневарски простор

Зоран Миливојевић истиче да Србија има озбиљну улогу и озбиљан проблем у исто време.

"Озбиљна је улога зато што је РС прворазредни национални интерес и то интерес у целини када говорим о српском корпусу на Балкану, не само непосредно, него генерално. И у том смислу Србија има право и обавезу да штити тај национални интерес и то мора да ради политичким дипломатским средствима. И друга ствар, што је опасно, зато што се Србија на неки начин прозива да има у виду ове интересе ЕУ, и од ње се тражи и очекује да заступа политику коју овај нон пејпер промовише", објашњава Миливојевић.

Позитивну околност и маневарски простор, Миливојевић види у чињеници да Америка не стоји иза документа, нити је укључена у креирање. Али и у томе што унутар ЕУ нема јединства.