Увек неко "али" на путу Србије ка ЕУ - које су писане и неписане поруке званичници из Брисела донели у Београд

Представница за спољну политику и безбедност Каја Калас је данас боравила у Београду. Поред охрабрујућх порука, доносе увек и неколико "али". Отуда историјска прилика заиста и поприма атрибуте историјског јер траје већ две и по деценије.

Током боравка у Београду Каја Калас одржана је самосталну конференцију за новинаре што није био случај током посете других европских званичника. Министар за европске интеграције Немања Старовић објашњава да се то унапред договорило и да се зато Калас сама обратила новинарима.

"На томе су инсистирали из њене канцеларије. Боље да се фокусирамо на поруке које је она донела. Важније данас од тога је што је Србија приступила СЕПА и то ће донети конкретне кораке за нашу државу“, навео је Старовић истичући да ће од маја 2026. грађани моћи да користе погодности СЕПА.

Некадашња амбасадорка при ОЕБС-у Бранка Латиновић истиче да је Каја Калас упутила јаке поруке.

"Чини ми се да је било доста неслагања и зато није било заједничке конференције за медије и она је имала штуро обраћање, али оно што смо чули је да је разговор био тежак“, напоменула је Латиновићева.

 Пут у Москву и стрелице из Брисела

Када је реч о путу у Москву председника Александра Вучића 9. маја, виши научни сарадник у Институту за међународну политику и привреду Александар Митић каже да о томе не постоји сагласност између Београда и Брисела.

"Ми имао националне интересе и то није у складу са ЕУ. Конкретно Алксандар Вучић је 9. маја био на правом месту и само тамо је требало да буде. Руска Федерација за нас није само прошлост, то је и кључни наш партнер када је реч о КиМ и БиХ, и то се не допада Бриселу“, рекао је Митић.

Иако је било спекулација да ће после одласка председника у Москву, бити отказани састанци са европским званичницима, Старовић каже да се то није догодило и додаје да су разговори са Кајом Калас били отворени и дирекни.

"После посете Москви, последњих 10 дана је показало да није долазило до отказивања посета европских званичника Београду, било је критичних тонова, али није било отказивања посета“, каже министар.

Према његовим речима, наравно да је Калас истакла њено становиште, а наровно i да је добила одговор да је наша спољна политика омеђена неким тачкама од којих не може да одустане.

"Постоје приоритети којих се држимо у вези са нашим територијалним сувенеритетом. Наш задатак је усаглашавање са ЕУ, али није реално да се то уради данас, да се одрекнемо неких ствари, а да чланство остане далеко у будућности“, оценио је Старовић.

Србија не може да седи још дуго на више столица, сматра Латиновићева и истиче да однос према Украјини постаје све кохерентнији, а према њеном мишљењу, Европа је чак у вези са Русијом успела да наметне своје ставове и Трампу.

"Што се тиче усаглашавања са изјавама ЕУ, став да треба постепено да се усаглашавамо је био актуелан пре 10 године. Чињеница је да су многи из региона усагласили своје ставове са ЕУ стопостонтно“, каже некадашња амбасадорка.

Сматра да није само проблем што се не придружујемо изјавама ЕУ у вези са Русијом и Кином већ се не придружујемо изјавама и у вези са Израелом и Конгом.

"Има ствари које нису компатибилне, има случајева који нису толико битни за нас, а не придружујемо се неким изјавама ЕУ“, рекла је Латиновићева.

Ипак министар Старовић се надовезао речима да није изјава у вези са Русијом, наша усклађеност са ЕУ би била изнад 90 одсто, јер како каже, готово да нема других питања са којима се ми не слажемо са ЕУ.

Митић је лоцирао четири разлога што се Србија не приближава ЕУ, а то су : Поглавље 23 о владавини права, поглавља 31 и 35 о Косову и Метохији и умор од проширења ЕУ.

"Све то заједно показује зашто нема резултата на ЕУ путу. Ја бих волео да нам је највећи проблем борба за владавину права, медијске слободе, али са тим се суочавају и други каандидати, али нас поглавља 31 и 35 одвајају од свих других кандидата“, каже Митић.

О медијским законима

Говорећи о медијским законима, Старовић каже да се на дневном нивоу ради да се реализују обавезе које је Србија прихватили, а које се тичу медијских закона.

"На добром смо путу да до јула испунимо те захтеве, новинарска удруења су у једном делу била укључена у израду, а онда нису. Последње је да им је представљен извештај и да су они дали примедбе. Ми смо послали последњу верзију и о бирачком списку 28. марта, ОДИХР је дао одређене замерке, што је поправљено. Дао је дао зелено светло и налазимо се у финишу тог процеса“, напоменуо је Старовић.

Како је навео, има јасних порука које добијамо из Европске комисије да уколико то завршимо до јула да можемо очекивати да отворимо Кластер 3.

Латиновићева је замерила једностран однос носилаца закона, који како каже, не уважавају из разних разлога сугестије других.

"Новинарским удружењима остављено је мало времена да се изјасне. Представљање закона новинарским удружењима више је питање форме него суштине. Требало је да се да више времена да би удружења била ефикасна“, истакла је Латиновићева.

Министар Старовић се са тим није сложио и рекао је да сугестије не стоје јер би онда било замерки да се одугловачи са процесом.

Колико грађана верује у улазак Србије у ЕУ

Истаживање Ипсоса показало је да је 45 одсто грађана Србије за улазак у ЕУ док је 35 одсто против.

Митић истиче да истраживања у које је он имао увид су још песимистичнија и да тек 5 одсто или 6 одсто грађана верује да ће Србија постати чланица 2030. године, а практично три четвртине грађана су се изјаснили да мисле да никада неће бити члан ЕУ.

Навео је пример питања једног студента из Италије, који га је питао да ли Србија заиста жели да се ускладите са ЕУ и уђе у ЕУ, када она већ има довољно проблема и не може да је апсорбује.

Латиновић сматра да бројке нису ни лоше и да од политичара долазе критике ка ЕУ. Каже да је потребно да преиначимо терминологију и да је потребно да се укаже који су све бенефити чланства у ЕУ.

Министар Старовић каже да су бројке истраживања Ипсоса оптимистичне.

"Ми имамо 45 посто подршке ЕУ, те бројке би на референдуму биле преко 50 посто. У Хрватској је подршка годину дана пре чланства била 37 поста, али кад су добили датум, проценат је порастао“, каже Старовић.

То што Србије нема у плановима за пријем у ЕУ до 2029. године, а Албаније има, Старовић каже да нам говори да она нема изазове на својим териториајалним интегритетом.

Митић верује у администритавне капацитете Србије, али истиче да су политички услови за ЕЗ тако велики, и напомиње да ће сада вероватно тражити од Србије да притисне Републику Српску да се одрекне и неких својих надлежности, па сходно томе не верује у скори пријем Србије у ЕУ.