Ехо радног ручка у Јелисејској палати – могу ли Француска и Србија више од партнерства са резервама

Председник Србије Александар Вучић је рекао да су кризне тачке на Западном Балкану, као и економска и војна сарадња Србије и Француске, били у фокусу јучерашњег радног ручка са Емануелом Макроном у Јелисејској палати.

Слободан Зечевић са Института за европске студије сматра да и поред наглих промена у глобалним токовима дипломатски односи Француске и Србије нису запостављени.

"У последњих седам година смо троструко повећали привредну размену са Француском. Више од 130 великих француских компанија ради у Србији и запошљавају око 13.000 грађана. Мења се и структура размене, некада су то били пољопривредни производи, а сада софтвери у оквиру ИТ индустрије", напомиње Зечевић.

Наводи да је једанко важана и сарадња две земље у области наменске и војне индсутрије.

"У том смислу, Макрон је посвећен Србији. Купили смо од Француске најмодерније верзије авиона 'рафал'. Такође и систем противваздушне одбране 'мистрал'. То су све сигнали да је Париз заинтересован за Србију и Западни Балкан", уверава Зечевић.

Макронов домет у Европи

Историчар Станислав Сретеновић тврди да је положај француског председника у Европи и даље значајан.

"У прилог му иде развој политичке ситуције у Немачкој, где је тек недавно, барем формално, договорена коалициона влада на челу са Фридрихом Мерцом", анализира Сретновић.

Сматра да не би требало заборавити на чињеницу да Макрон после 2027. године више неће моћи да буде на челу Француске.

"Тренутно је значајан лидер, али Мерц тек долази и видећемо како ће у пракси функционисати сарадња Немачке и Француске, самим тим и Европске уније, у глобалној политичкој кризи", указује историчар.

Верује да је према таквом распореду шанса Србије и читавог региона да поправе своју међународну позицију.

Какви су односи Француске и Србије

Слободан Зечевић истиче да је за Макрона и Француску Београд неупитно важан.

"То је француски председник и потврдио пред састанак са Вучићем. Макрон је тиме у доба кризе и студентских протеста председнику Србије указао неку врсту међународног легитимитета", каже Зечевић.

Наглашава да су поруке из Париза јасне.

"Француска жели Србију у Европи, демократском систему и економској стабилности. Желе да спроведемо и одређене реформе, очувамо јединство Босне и Херцеговине и радимо на нормализацији односа Београда и Приштине. Али, генерално, мислим да Француска има све више разумевања за позицију Србије", анализира саговорник са Института за европске студије.

Сретеновић сматра као важну поруку и то што председник Француске, када је реч о Косову и Метохији, "није споменуо међусобно признање".

"За разлику од Европског парламента, који инсистира на томе, Макрон је више говорио о нормализацији односа и сарадњи Београда и Приштине", указује Сретновић.

Наводи да се блага подршка Француске види и на том случају.

"Узмите у обзир и промену става по питању српског културног наслеђа на КиМ. Ово су све блажи ставови у односу на, рецимо, Немачку", тврди Сретеновић.

Тачке разлаза – КиМ и санкције Русији

Говорећи о тачкама разлаза, Станислав Сретеновић напомиње да је кључна ставка опет питање КиМ.

"Париз, једноставно, признаје самопроглашено Косово, а Београд не. Проблем су и санкције Русији. Париз на томе инсистира, а Србија их није увела. Чули смо од Вучића да је Макрону покушао да објасни позицију Србије, и чини ми се да је наишао на разумевање", каже Сретеновић.

Сматра да односи ове две државе никада нису били искључиво билатерални.

"Увек су били условљени још неким факторима, који укључују више земаља. Зато се ствар мора разумети у ширем контексту", закључује Сретеновић у разговору за Јутарњи програм Радио-телевизије Србије.