Збор, референдум и народна иницијатива – шта може непосредна демократија и шта каже закон

Локална самоуправа представља право грађана да управљају јавним пословима од непосредног, заједничког и општег интереса за локално становништво.

Веран Станчетић са Факултета политичких наука наводи конкретне примере.

"Изађемо испред зграде, видимо контејнер који је чист, уредно однесено смеће током ноћи или је пак препун, прелива, створио се хаос. Седнемо у ауто, идемо на посао, није нам свеједно да ли идемо по равном и квалитетном путу или ћемо ударити на рупу и остати без точка. Све су ово примери неких детаља које утичу на наш свакодневни живот, а оно чега често нисмо свесни је то да заправо постоје службе и људи који о томе воде или би требало да воде рачуна", објашњава Станчетић.

Те службе оснива град, односно општина - комунална предузећа и дирекције, установе социјалне заштите, културе, предшколске установе. Свака општина има своје органе, које бирамо на изборима.

Ко је ко у општини

Органи општине су скупштина општине, председник општине, општинска управа и општинско веће.

На непосредним изборима грађани бирају одборнике, који чине Скупштину општине. Они су изабрани представници, којима грађани поверaвају вршење власти, односно уређење јавних послова како би се остварио општи интерес у локалној заједници.

Скупштина бира председника општине и општинско веће. Они су извршни органи.

"Можда је најлакше ако направимо паралелу са Националним парламентом и Владом. Дакле, одборник и већник би били нешто слично што је и посланик у Народној скупштини, односно министар у Влади или члан Владе", наводи Станчетић.

Општинска управа – професионалци који примењују прописе

Општинска управа је оперативни орган општине. То су запослени у општини са којима грађани најчешће комуницирају.

"Ево ми као грађани када идемо у општину да решимо неки проблем, да остваримо неко наше право, поднесемо захтев, узмемо неку дозволу, шта год да је у надлежности општине, ми се заправо сусрећемо са општинском управом. И то су професионалци, запослени, који само примењују општинске акте или друге прописе на наш конкретан случај. Дакле, они не могу да доносе акте општине, већ само да их примењују", напомиње Станчетић.

Месна заједница као прва инстанца

Грађани своје проблеме могу пријавити и у месној заједници у својој општини.

"Оне јесу прва инстанца са којом би се грађани суочили или боље речено срели, приликом решавања неких својих проблема који су непосредно везани. Лифт у згради, рупе на асфалту, улично осветљење и томе слично. Оне представљају неки вид децентрализације општине или би барем то тако требало да буде. Међутим, често је у пракси месна заједница сведена у неку рудиментарну форму која уствари и нема пуно утицаја на нас грађане", каже Станчетић.

Непосредно учешће грађана у власти – три начина

Законом о локалној самоуправи прописани су и начини непосредног учешћа грађана. То су збор грађана, референдум и грађанска иницијатива.

На тај начин грађани могу Скупштини локалне самоуправе да укажу да постоји неко питање које није адекватно уређено и да захтевају да се то реши.

Шта мора да има грађанска иницијатива

Грађанска иницијатива, осим навођења проблема, може да садржи и решење.

Да би стигла до Скупштине општине, грађанску иницијативу мора да потпише више од пет одсто укупног броја бирача на тој територији.

"Општинска власт је дужна да прими к знању ту сугестију, да је стави на дневни ред, да расправља о томе и да донесе по њој адекватну одлуку. Шта је та адекватна одлука, то није прејудицирано, може да се одбије. Не постоји обавеза локалне власти да то прихвати", објашњава Станчетић.

Збор – како се сазива и ко одлучује

Збор грађана се сазива за део територије јединице локалне самоуправе, кварт или насеље. Збор расправља и већином гласова присутних усваја предлог и шаље га скупштини.

Начин сазивања збора и његовог рада одређује се статутом и одлуком скупштине општине.

"Што се тиче збора, ту је нешто другачија ситуација, јер и збор представља вид локалног активизма. То може бити ситуација да су се људи у некој месној заједници састали, расправљали о некој проблематици која је из надлежности локалне власти и упутили закључке тог разговора, збора, панела, у којој год форми да је то организовано својим локалним званичницима, који опет слично као и у ситуацији са иницијативом могу да кажу и да и не, и да се сагласе са тим или да се не сагласе", каже Станчетић.

И последње, референдум

Референдум може да се распише и на предлог грађана. Скупштина је дужна да распише референдум уколико предлог подржи најмање 10 одсто бирача од укупног бирачког тела у јединици локалне самоуправе.

Одлука је донета ако за њу гласа већина грађана која је изашла на референдум, али излазност мора бити изнад 50 одсто од укупног броја грађана.

Кад се донесе, одлука је обавезна, а скупштина јединице локалне самоуправе не може да је стави ван снаге, нити да је мења наредних годину дана.