Домети војног споразума Албаније, Хрватске и Приштине – празан документ или темељ антисрпске коалиције

Три потписа у Тирани активирала су аларм за узбуну у целом региону. Сарадња у одбрани Албаније, Хрватске и привремених институција у Приштини за председника Србије Александра Вучића означила је почетак трке у наоружању. Потписници одговарају – не тражите проблем тамо где га нема. За познаваоце прилика – меморандум за сада има само политичке домете.

Дипломата Зоран Миливојевић указује да Хрватска и Албанија као чланице НАТО-а нису угрожене.

"Ово је усмерено према Србији, а с друге стране на КиМ постоји механизам у којем НАТО има доминантну улогу. И због тога не постоји неки разлог за ово, али је суштина у политичким циљевима и политичкој стратегији и стварању хрватско-албанске осовине на Балкану, која треба да сузбије утицај Србије и да доводи у питање положај Србије уз афирмацију Косова као државе", објашњава Миливојевић.

Један од корака на том путу Приштина је започела 2018. године трансформацијом косовских безбедносних снага у тзв. војску Косова, на шта нема право ни по једном важећем споразуму. То је не спречава да се наоружава и планира капацитете за 7.500 војника.

"Хрвати годинама покушавају да направе фабрику за пешадијску муницију"

Горан Јанићевић, уредник емисије Дозволите каже да Хрвати већ годинама покушавају да направе фабрику за пешадијску муницију, али не успевају у томе.

"Просто мала земља, не могу да нађу приватног партнера који то може да направи. Суштина је да Турска планира да направи фабрику муниције калибра 5,56 и 7,62 мм за лако пешадијско наоружање у нашој јужној покрајини и ту корист могу имати Албанија и Хрватска, јер ни Албанија нема фабрику муниције", наводи Јанићевић.

"Нема војног савеза без сагласности НАТО-а и ЕУ"

На тек потписани меморандум стручњаци гледају различито. За једне је документ без садржаја попут меморандума које Србија има у области одбране са бројним државама. За друге је темељ антисрпске коалиције.

Да би био војни савез, објашњава Никола Лунић из Савета за стратешке политике, са тим би требало да се сагласе и НАТО и Европска унија, који су практично у геополитичком контексту "меки трбух" Европе.

"Осим тога, за то би дозволу или сагласност требало да дâ и ОЕБС који је задужен за контролу наоружања у региону. Тога нема", указује Лунић.

"Упозорење из Стратфора – питање за вас је Бугарска"

Стеван Гајић из Института за европске студије сматра да се ради о увлачењу дела територије Србије под окупацијом у НАТО, на мала врата.

"Говори се о потенцијалном уласку Бугарске у то и ја се увек сетим и овде сам више пута поменуо говор из 2014. Џорџа Фридмана, некадашњег главног уредника Стратфора, који је шеретски говорио - питање за вас је Бугарска, што је јако злослутно. Дакле, очигледно постоје некакви планови можда поновне окупације наше земље, што је јако опасно када имамо дубоку политичку кризу", наводи Гајић.

Документ из Тиране предвиђа сарадњу одбрамбених индустрија, јачање капацитета кроз образовање, обуку и вежбе, као и пуну подршку евроатлантским интеграцијама и не искључује приступ нових чланица.

У међувремену, поједини медији објавили су, за сада непотврђену вест, да Александар Вучић и Виктор Орбан припремају војни савез Србије и Мађарске.