И после Куртија – Курти, или опозиција са Српском листом – ко ће формирати нову владу у Приштини

Према прелиминарном извештају мисије ЕУ за посматрање избора на Косову и Метохији, протекли су мирно уз учешће свих заједница. Шефица европске дипломатије Каја Калас и комесарка за проширење Марта Кос наводе да не постоји алтернатива дијалогу и од Приштине очекују да испуни све обавезе из дијалога без одлагања и предуслова. Што се тиче формирања нове владе, први сценарио је да је формира Самоопредељење, други је да се опозиција удружи са Српском листом, а трећа могућност су нови избори.

Ни три дана није било довољно да се утврде резултати избора на Косову и Метохији, иако је по закону бројање гласова требало да буде завршено у понедељак. У изборном дану пао је сајт централне изборне комисије, због чега је тужилаштво у Приштини покренуло истрагу. И пре тога, Београд је посумњао у регуларност процеса.

Марко Ђурић, министар спољних послова, страхује да ће доћи до покушаја прекрајања резултата науштрб Српске листе, зато што желе да се пресеку све везе Срба са Београдом.

"Зна се да Српска листа тесно политички сарађује са Београдом. Оно што наши грађани треба да знају прво, јесте да је Србија опредељена за дијалог, а не за монолог, и да ћемо инсистирати да се боримо за права Срба на КиМ", рекао је Ђурић.

Први сценарио: И после Куртија – Курти

Питање је с ким ће Београд преговарати. И после Куртија – Курти, сценарио у коме би се трећи пут нашао на челу владе у Приштини један је од могућих.

За то му је неопходна подршка неке од странака опозиције, а једина која није унапред одбила сарадњу је Демократски савез Косова.

Други сценарио: Подршка Српске листе опозицији

У другом сценарију, нова влада би искључила Самоопредељење, али би зависила од подршке Српске листе.

Стефан Сурлић, доцент на Факултету политичких наука, истиче да проблем може бити нека врста "игре кукавице", где би Самоопредељење оптужило опозиционе странке да праве коалицију са Српском листом, јер по њима они су савезници "терориста".

"У том контексту, опозиционе странке могу бити на удару националистичке јавности и да им се Српска листа спочита као заправо 'Тројански коњ' косовској државности, 'Тројански коњ' стабилном политичком систему и да онда опозиционе партије под тим и таквим националистичким притиском одустану од формирања неке шире коалиције и определе се ипак за изборе", објашњава Сурлић.

Трећа опција најреалнија за поједине аналитичаре

Нови избори су трећа опција, за поједине аналитичаре најреалнија. Странка која је освојила највише гласова добија рок од 15 дана за састав нове владе.

Уколико јој то не пође за руком, мандат одлази у руке другопласираној странци.

Ако ни други покушај не буде успешан, грађани ће поново на биралишта и то можда у исто време када су планирани редовни локални избори.

Милош Павковић из Центра за европске политике истиче да ће у јануару 2026. године бити биран председник у Приштини, за шта је неопходна двотрећинска већина у парламенту.

"Сада ниједна снага нема ту двотрећинску већину. Сасвим сигурно такав сценарио не би одговарао Српској листи и српској заједници, јер би Курти био премијер у техничком мандату и вероватно да би он наставио да користи своју националистичку и суверенистичку карту притиска на српску заједницу, како би на неким наредним изборима додатно ојачао своје бирачко тело", наводи Павковић.

Каква год да буде влада, НАТО ће сарађивати с њом, поручује генерални секретар Алијансе. Чекају, каже, коначне резултате и прогнозирају коалициону владу.