Министар Абделати за РТС: Египат и Србија отварају нове хоризонте у трговини, потенцијали за сарадњу и у другим областима

На почетку посете, шеф египтаске дипломатије Бадр Абделати ексклузивно о односима Србије и Египта, али и ситуацији на Блиском Истоку говорио је за РТС. 

Eгипат и Србија имају традиционално добре односе који су потврђени споразумом о слободној трговини, када и какву корист очекујете да би Египат могао да има од тог споразума?

Пре свега, тачно је да наше две пријатељске земље имају дуготрајне, историјске односе. Они иду и шест векова у прошлост када је у питању религијски конекст и манастир Света Катарина у Египту. Почели смо званичне односе 1908, између тада наша два краљевства, тако да имамо врло солидну основу за наше односе. Оно што је важно сада јесте да је искористимо да бисмо даље продубили наше односе.

Наравно Споразум о слободној трговини између наше две пријатељске земље отвара нове хоризонте у области трговине, инвестирања, наравно, пословања и то ће ојачати везе у приватном сектору у Србији и Египту.

Према различитим статитстичким подацима, очекујемо да ће се обим трговине увећати за можда 400 одсто захваљујући овом споразуму и то ће створити окружење не само за повећање трговинске размене, већ и за раст пословања, јавних и приватних компанија као и за више египтаских инвестиција у Србији и српских у Египту. С овим споразумом небо нам је лимит, то ће даље продубити наше трговинске и економске односе а на корист наша два велика народа.

Током посете српске делегецаије Египту, прошлог јула, било је речи и о војној сарадња, шта очекујете од тога?

Као што сам поменуо, имамо дуготрајну сарадњу, још између Федералне Републике Југославије и Египта, још од 40-тих, 60-тих и 70-тих година и данас ценимо ту сарадњу. Војна сарадња је важна за обе земље, наравно, можемо да учимо једни од других кроз тренинге, изградњу капацитета, заједничке маневре, вежбе и то је оно што имамо а верујемо да можемо више.

Посета председника Србије Египту била је од великог значаја и помаже да се ојача наша војна сарадња, базирана на узајамном поштовању и што је још важније обостраној користи.

Како бисмо додатно могли да унапредимо односе Србије и Египта?

Имамо велики потенцијал да повећамо сарадњу на различитим нивоима, у политичком, економском, трговинском, војном, образовном, културном па и религијском контексту. Тако да морамо да урадимо више, политичка воља постоји, и од српске стране и од египатске, имамо инструкције од наша два лидера да урадимо више.

Пре свега, имаћемо периодичне, министарске и политичке консултације како би надгледали оно што су наше две владе договориле, друго, активираћемо наше пословне савете да бисмо ојачали наш приватни сектор.

У војној сарадњи можемо сарађивати не само у склопу заједничких вежби, већ и кроз заједничку војну производњу. Још једна велика област је индустрија. Не треба заборавити да је Египат капија Африке, имамо споразуме са различитим групама и блоковима у свету и ако срспки бизнисмен послује у Египту - он не циља само 110 милиона људи на нашем тржишту већ две милијарде људи јер имамо споразум о слободној трговини на афричком континенту, имамо споразуме на арпаском тржишту, са земљама Латинске Америке, европским државама.

Пре три дана почео је, вишефазни спроазум који су модерирали Катар, Египат и САД а који би требало да заустави сукобе у Гази. Египат је са ове две земље задужен и да надгледа примену договореног, шта очекујете од тог споразума који је цео свет чекао, да ли је то одрживо решење за Газу?

Овоме смо се надали, ово је био наш главни циљ, на томе смо радили претходних 15 месеци, како бисмо зауставили страдање и патњу невиних палестинских цивила у Гази. Петнаест месеци смо покушавали да постигнемо овај споразум и нисмо одустали. Коначно, успели смо да остваримо овај историјски договор, одрживо примирје које се надамо да ће две стране учеснице применити у доброј вери, с потпуном посвећеношћу.

Имамо три фазе договора, свака води у следећу да би на крају дошли до одрживог прекида ватре. Цео тај процес требало би да буде само први корак ка нашем заједничком циљу, а то је иницирање кредибилног политичког процеса између Палестинаца и Израела а како би се реализовала палестинска држава: Нема другог решења, само решење две државе, да се успостави палестинска држава са Источним Јерусалимом као главним градом.

Радићемо најбоље шта умемо и гурати ка нашем циљу јер то једини гарант стабилности и безбедности за Изарел, Палестинце и земље региона. Имамо комитет који чине три стране, а улога САД и Трампове администрације је била незаменљива, чак и пре ступања на дужност и пре инаугурације имали су важну улогу у овом споразуму. Очекујемо њихов већи ангажман како бисмо даље гурали и гарантовали примену споразума и како би имали одржив прекид ватре.

Египат је више погођен свим оним што се догађа у Гази, пре свега, на економском плану и на пољу безбедности? Колико је на вас утицала криза у Гази.

Египат је веома погођен, можда је Египат и земља која је у региону највише погођена ескалацијом сукоба у нашем комшилуку, што је резултирало растом тензија на Црвеном мору, такође и у целом региону. Најгори сценирао био би да се то прелије на цео регион. Сада имамо овај споразум и надамо се да ће се Египат опоравити од негативног утицаја сукоба.

Прво, наш туристички сектор је био побођен. Хвала богу, сада се опоравља али оправак не иде како смо предивдели.

Друго, тензије на Црвном мору имају огроман утицај на нашу економију, сваког месеца губимо 600 милиона долара због мањег броја бродова који пролазе кроз Суецки канал. Њих нападају Хути који користе патњу Палестинаца како би наставили такве нападе.

Сада са овим примирјем очекујемо дескалацију и да имамо гарантовану и слободну пловидбу. До сада наш укупни губитак је премашио 8 милијарди америчких долара, због редукованог коришћења Суецког канала.

Некада смо имали више од 72 брода који су пролазили канал свакодневно, сада око 22-23 брода. Осам милијарди је велика количина новца па ћемо гурати јако као бисмо осигурали слободну пловидбу и брз опоравак.

Прво смо били погођени ковидом, па смо имали украјинску кризу, не треба заборавити да је Египат био један од главних увозника пшенице и због инфлације и скока цена, ми смо патили а затим се десила и криза у Гази, са ескалацијом на Црвеном мору. Тако да се надамо да ће овај споразум донети више стабилности и деескалацију како бисмо се фокусирали на наше амбициозне планове за развој.

Криза на Блиском истоку утиче на цео свет, чуло смо како је утицала на Египат. Шта очекујете од региона у будућности, видели смо како се у Сирији брзо променила власт, то нико није очекивао том брзином?

Свеукупна ситуација у нашем окружењу је јако компликована. Имамо замрзнуте конфликте што нажалост значи да неки од њих могу да се поново покрену, то има негативан утицај на стаблиност целог региона, безбедност, тероризам. Наравно, негативан је утицај на пословну климу у целом региону.

Главно правило Египта као највеће земље која је цео регион водила ка миру још од историјске посете председника Садата Јерусалиму 1977. а који је тај корак платио животом је оно што и сад покушавамо. Египат има велику одговорност као стуб стабилности региона да промовише политичка решења јер сматрамо да нема војних решења за кризе у Либији, Судану, Гази, Либану, Сирији, Јемену. Можда је ово први пут у нашој историји да смо окружени кризама са свих страна света и зато ћемо наставити да улажемо напоре да деескалирамо и стабилизујемо регион. То наравно има утицај на светску стабилност јер оно што се дешава на Блиском истоку утиче на цео свет, не само на наш регион.

Говорили сте о утицају Трампа не мировни споразум, шта очекујете од његове администрације на светском нивоу?

Тешко је предвидети. Оно што нам је потребно и чему се надамо је више ангажовања и промоција мирних политичких решења, деескалација. Ратови неће решити наше проблеме.

Морамо да се фокусирамо на развој, на нашу агенду раста, да промовишемо реформу глобалне финансијске архитектуре, реформу финансијских институција попут Светске банке и ММФ-а да буду више демократске и омогуће више средстава за земље у развоју. Главни фокус је одрживи развој, а ратови неће донети мир, стабилност и просперитет ниједној земљи, региону и свету.