Српска културна баштина на КиМ у опасности - Унеско као последња линија одбране

Чињеница да је Унеско уврстио манастире Високи Дечани, Пећку патријаршију и Грачаницу као и цркву Богородицу Љевишку у светску културну баштину потврда је тога да су ове српске светиње од значаја за читаво човечанство, истиче за РТС председник Националне комисије за сарадњу са Унеском, Горан Милашиновић.

Манастир Српске православне цркве на Косову и Метохији Високи Дечани сврстан је на листу седам најугроженијих локалитета културног наслеђа у Европи за 2021. годину, коју је саставила паневропска федерација за очување културног наслеђа "Европа ностра".

Горан Милашиновић наводи за РТС да су упркос Кфору српски манастири на Косову и Метохији рушени, паљени и девастирани, те да је улога Унеска у заштити тих добара од кључног значаја.

"Да та добра нису на Унесковој листи, имали бисмо велике проблеме да их сачувамо у данашњем времену, имајући у виду све непријатељске акције Приштине од када ти манастири постоје. Само присуство заштитних снага Кфора није довољно, јер се показало да долази до девастације и уништавања тих добара. Чињеница да су та добра не само српска, већ и светска, је гаранција да ће бити заштићена, бар у блиској будућности, а надамо се и дуже", каже Милашиновић.

Од 1999. године, на Косову и Метохији је запаљено, срушено и девастирано више од 150 српских православних светиња. Богородица Љевишка у Призрену, због безбедности, опасана је жицом, док манастир Високи Дечани и даље чувају војници КФОР-а. Због тога се већ 18 година налазе на листи угрожених.

"Сваке године, као држава чланица, подносимо извештај о овим добрима, набрајамо шта се тамо догађа, шта није добро, шта би требало поправити, и то презентујемо на Комитету за светску баштину. Унеско је веома добро упознат са ситуацијом, а чињеница да задржава ова добра на листи угрожених показује да за то постоје оправдани разлози", објашњава Милашиновић.

Он такође указује да су културна добра, цркве и манастири на Косову и Метохији свакодневно изложени репресији од стране приштинских власти – отимању земљишта манастиру Високи Дечани, изградњи у непосредној близини цркве Богородице Љевишке и одлагању грађевинског отпада у њеној близини.

"Проблеми су бројни, посебно када је у питању манастир Високи Дечани. Зашто је манастир и даље окружен бодљикавом жицом? Зашто га Кфор и даље чува? Зато што је манастир и даље угрожен", оцењује Милашиновић.

Непријатељске тактике Приштине и крађа идентитета

Према његовим речима приметне су три различите непријатељске тактике Приштине, које се преплићу. При том, није реч само о четири манастира на Светској листи, него о 1.200 различитих културних и сакралних артефаката на територији КиМ. Прва је уништавање, а кад не успе, негација, а кад ни то не успе, онда крађа идентитета и преноминовање.

"Прва тенденција је била уништавање, физичко уништавање културних добара. Када је међународна заједница то препознала, то је у некој мери заустављено. Следећи корак била је негација да та добра уопште припадају Србима, а последња фаза је преноминовање и крађа културног идентитета, са намером да Приштина представи та добра као своја, што је апсолутно нелогично и нетачно", наводи Милашиновић.

Преноминовање нашег културног наслеђа у лажно албанско, каже он, није могуће из много разлога, а доказ је и сам процес уписа на Светску листу, када су најкомпетентнији светски експерти за културно наслеђе потврдили да је реч о српској култури.

"Током процеса уписа манастира на Унескову листу ниједан експерт није довео у питање српски идентитет ових светиња. Апсолутно имамо доказ да светска заједница признаје ова добра као српски идентитет", закључио је Милашиновић.

Цело гостовање Горана Милашиновића можете погледати у видеу на почетку текста.