Како српске дипломате које службују у важним светским престоницама виде развој билатералних односа

У Немачкој је кампања у пику пред изборе у фебруару, а после распада семафор коалиције. Много непознаница је пред будућом Владом - нова администрација у Вашингтону, нагомилани економски проблеми, како ће изгледати трансатлантско партнерство, један од стубова немачке спољне политике. Напета агенда, али упућени верују да ће се на њој наћи и Западни Балкан.

"Западни Балкан и Србија као највећа и најзначајнија земља у региону по оцени немачких саговорника јесте увек тема, а тако ће претпоставаљам бити и са новом Владом", сматра амбасадорка у Берлину Снежана Јанковић.

Напомиње да су стабилности и безбедност Западног Балкана директно повезани са стабилношћу и безбедношћу Немачке.

"Није једноставно пласирати теме, посебно не позитивне теме, као ни нашу позицију по неким кључним питањима која се разликује од немачке званичне политике", наводи Јанковићева.

Разликује се и са оном у Француској. Политички земљотрес претрпела је и тамошња влада. И поред унутрашњих проблема Паризу заједничка политика која се води у Бриселу није била ван фокуса.

Амбасадорка у Француској Ана Хрустановић контатује да се током последњих месеци Француска отворено залагала за отварање кластера три.

"Искрено, мислим и надам се да ће се то догодити у првој половини наступајуће године. Дакле, имамо Француску уз нас захваљујући односима које председник Вучић има са председником Макроном колегијалним, пријатељским и веома динамичним", каже Хрустановићева.

"Покушавамо те односе да спустимо и хоризонтално и вертикално у Паризу, али једно је сигурно, подршку Француске за наш европски пут недвосмислено имамо", додаје највиша дипломатска представница Србије у Француској.

Из Осла импулс за енергетски сектор

Готово осам и по деценија трају дипломаткси односи Србије и Норвешке. Бележе се и успони и падови. Последњи импулс који стиже из Осла тиче се енергетског сектора.

"Знате сви да троје Норвежана седи у ЕПС-у, да нас саветују врло пажлљиво са њиховог аспекта, како они управљују државним енергеским компанијама и то је нешто што је сасвим ново", каже амбасадор у Ослу Драган Петровић.

Норвешка подржава европски пут Србије, иако она сама нису чланица Европске уније, наводи Петровић и подсећа да они себе зову најближом нечланицом ЕУ и да им је у интересу да што пре постанемо чланица.

Позитивни сигнали из Копенхагена

Уздржан – у најкраћем став је Данске према Србији. Ипак, у делу када се анализира проширење Евроспке уније из Копенхагена стиже позитиван сигнал.

Тамошња амбасадорка Мирјана Живковић објашњава да је реч о пруженој руци отвореног става, чак и признавања сопствене грешке.

Истиче да је данска спољна политика држали Западни Балкан по страни задњих пар година и дозволила стране утицаје на простору Западног Балкана.

"Зашто? Па врло просто. Данска је у констелацији геополитичке ситуације која се искључиво посматра кроз призму сукоба на простору Украјине, наравно у великом страху од утицаја Русије и проширења овог сукоба, прво на Балтик, па евентуално на нордијске земље. Утолико је заједничка безбедностна спољна политика Европске уније за њих питање број један. Зато нас и гледају кроз ту призму и желе да виде и Србију у Европској унији као један безбедносни фактор", објашњава амбасадорка Живковић.

Отворени Балкан позитиван пример за цео регион

На путу евроинтеграција и Северна Македонија. И ту Београд и Скопље виде прилику за тешњом сарадњом. Није згорег подсетити - од стицања македонске независности лидер српске партије први пут добио је потпредседничко и министарско место у Влади.

"Наше искуство сарадње са Северном Македонијом, нарочито кроз иницијативу Отворени Балкан, која је допринала додатном повезивању наших економија, привреда и свеукупном повезивању грађана, показало је да ова врста умрежавања релаксира и политичке прилике у великој мери", каже амбасадорка у Скопљу Невена Јовановић.

Према њеним речима, то може бити коришћено као позитиван пример за читав регион, један добар модел и начин за додатно јачање мира и стабилности у региону.

И упркос географској дистанци од чак 9.000 километара, односи Београда и Сеула на билатералном нивоу, преноси амбасадор, јако су добри.

Са Сеулом фокус на економији, избалансиран став према питању КиМ

Немања Грбић, амбасадор у Јужној Кореји напомиње да је економија у фокусу сарадње са државом која је једна од десет највећих економија света.

Напомиње да је реч о земљи која је од једне изразито сиромашне земље, уз помоћ технологије, улагањем образовања, успела да постигне незамислив економски напредак што, како каже, може да послужи као узор нашег развоја.

"Када се говори о питању Косова и Метохије, Република Кореје има један избалансирани став. Иако је признала Приштину, то је земља која није успостављала дипломатске односе са тзв. Косовом и која никада, макар према ономе што су уверавања званичног Сеула, то неће ни учинити", каже Грбић.

Из МСП-а најављују реформу и већ за наредне недеље кампању 'Буди српски дипломата'. Кључни носиоци дипломатије Србије, кажу, треба да буду они са највишим нивоом знања и квалификација.