Скупштина града - усвојени урбанистички планови, критике опозиције због Генералштаба, рушења хотела Југославија и Савског моста

Седница Скупштине града Београда на чијем је дневном реду 26 тачака, од којих се већина односи на урбанистичке планове, почела је минутом ћутања за жртве трагедије на Железничкој станици у Новом Саду.

Одборници су разматрали усвајање осам планова детаљне регулације и предлог да се изради још 10 планова детаљне регулације.

Пред одборницима се нашао и Предлог одлуке о утврђивању просечних цена квадратног метра одговарајућих непокретности на територији Града Београда за утврђивање пореза на имовину за 2025. годину, с обзиром на то да 30. новембра, по закону, истиче рок за стопе пореза на имовину који сваке године мора да се пропише.

Градски урбаниста Марко Стојчић образложио је урбанистичке планове који се тичу планова детаљне регулације дела Булевара Kраља Александра и изградње цевовода чисте воде од Бежанијске косе до Макиша, пошто ти планови, како је рекао, највише интересују јавност.

"Ми овим планом омогућавамо проширење Булевара краља Александра, значи ништа не смањујемо, него управо супротно, проширујемо Булевар краља Александра за дупло више него што данас имамо тамо. Значи, данас имамо две траке, ако већина одборника подигне руку, омогућиће нам да уместо две траке имамо четири", рекао је Стојчић.

Истакао је да ниједна досадашња власт није успела да реши проблем експропријације постојећих објеката од два километра, тако да ће Булевар и даље од Устаничке до Малог Мокрог Луга имати две траке, оцењујући да је то сасвим довољно да би постојао континуитет и да се задовоље саобраћајне потребе.

Говорећи о изградњи цевовода чисте воде од Бежанијске косе до Макиша, градски урбаниста је рекао да цев треба да обезбеди побољшање водоснабдевање између те две фабрике, а да се усвајањем тог предлога даје право Дирекцији да спроведе тај план. 

Стојчић је одбацио наводе опозиције да је рушење Старог савског моста илегално и рекао да је донео у Скупштину града Решење о уклањању Старог савског моста.

"Kо жели, ево га овде, може да га умножи", рекао је Стојчић.

Kада је реч о тврдњама опозиције да је Експо27 пројекат који је нетранспарентан, он је истакао да су сви опозициони представници имали састанак са истражном комисијом Експа из Париза како би потврдили да су све политичке стране стале иза тога да Београд треба добије кандидатуру за одржавање изложбе Експо 2027. године.

Током расправе, одборници опозиције критиковали су рушење Старог савског моста, зграде Генералштаба и хотела Југославије, а све те теме покушали су и да уврсте у дневни ред седнице, што су одборници владајуће коалиције одбили.

Они су оптуживали власт за корупцију и да раде у корист капитала крупних приватних инвеститора. Наглашавали су да ће стотине хиљада људи трпети због гужви пошто није обезбеђена саобраћајна алтернатива за Стари савски мост, а истакли су да многи објекти које је градила ова власт, а пре свега, железничка станица Прокоп немају употребну дозволу и да нису безбедне за употребу.

Одборници Скупштине града разматрали су Предлог одлуке о измени одлуке о утврђивању цене закупнина за пословни простор који је у власништву Града Београда.

Предложено је повећање закупнине за 7,5 одсто за наредну годину, у складу са очекиваним порастом цена у 2025. години. 

Одборници су разматрали и Предлог одлуке о изменама и допунама Одлуке о јавном линијском превозу путника на територији Града Београда, Предлог одлуке о изменама и допунама Одлуке о такси превозу, као и Предлог решења о измени Решења о образовању одбора за подизање споменика краљу Александру Првом Карађорђевићу.

Скупштина града усвојила пореске стопе на имовину за 2025. годину

Одборници Скупштине града усвојили су на седници и Одлуку о утврђивању просечних цена квадратног метра одговарајућих непокретности на територији града Београда за утврђивање пореза на имовину за 2025. годину.

Председник Скупштине града Београда Никола Никодијевић рекао је, образлажући ту одлуку, да ће, према њој, порез за стан од 50 квадратних метара, у трећој стамбеној зони, следеће године бити већи за 600-700 динара.

Никодијевић је рекао да мисли да су те стопе примерене тренутној финансијској ситуацији и да су желели максимално да заштите власнике некретнина да немају веће повећање пореза.

Објаснио је да ће највеће повећање пореза имати правна лица јер 2023. није обрачунавана пореска стопа пошто је у Београду био Привремени орган, па је порез плаћан на име књиговодствене, а не стварне вредности.

"Ми очекујемо повећање прихода од пореза око 27,5 милијарди за текућу годину, што је повећање негде од просечно од око 4 до 5 одсто, с обзиром на то да цена квадрата из године у годину расте у граду Београду, као и да је све више новоизграђених објеката", истакао је Никодијевић.