Роберт Фицо за РТС: Србија је спремна за ЕУ, питање је само политичке воље

У интервјуу за РТС премијер Словачке говорио је и о новим форматима регионалне сарадње, и ставу Словачке према територијалном интегритету Србије.

Колико вам значи подршка коју сте добили од председника Вучића након покушаја атентата на вас, али и његова подршка вашој политици?

Прво желим да захвалим председнику Вучићу и председнику Владе Србије на топлом српском гостопримству. Председник Вучић је мој пријатељ, и дубоко поштујем његове изразе солидарности након догађаја од 15. маја. Наш однос је значајан зато што председник Вучић води независну, суверену политику која је оријентисана на све четири стране света, што је мени врло симпатично. Даље, треба погледати на изванредне, привредне резултате које је Србија остварила. Шта би дале друге државе Европе да имају такве привредне резултате. Дакле, сарадња, разговори и састанци са председником Вучићем, као и са осталим људима из делегације, за мене су велика прилика и ја сам вам на томе захвалан.

У том смислу видљива је добра сарадња и комуникација премијера Орбана, Вучића и вас. Да ли је могуће успостављање неког формата сарадње између Мађарске, Словачке и Србије, попут Вишеградске групе?

Мени би било драго да то тако буде, зато што није баш да свако навија за ту платформу као што је Вишеградска четворка. Знате, када се нађу четири земље заједно и имају исто мишљење о нечему, онда оне могу то мишљење да реализују једноставније него што би то радиле самостално. Уколико, рецимо, имамо неки договор пре Европског савета, ми из В4, онда нам одмах Меркелова куца на врата и идемо да преговарамо. Дакле, што се тиче сарадње између Србије, Мађарске и Словачке, ми смо уникатни у томе што је ту комуникација између три политичара који имају исто мишљење, дакле говоримо о сувереној политици. Даље, то су заиста земље које су биле ефикасне када говоримо о борби против миграције. Ја сам и данас рекао да би требало Европска унија да љуби руке Србији и да захвали политичком вођству за то што је Србија урадила за заштиту граница Европске уније као такве.

Тако да ја ћу све урадити да формат В4 остане, али ако се настави напад на В4, онда морамо да тражимо нове форме, облике сарадње. Ја сам са председником о томе говорио и у Комарну. Уколико би Словачка била председавајућа земља, што ће бити следеће године, први преговори ће бити на тему плус Србија и да се води дискусија на тему да тај формат полако пређе у В5.

Председник Вучић и ви сте разговарали о економској сарадњи, пре свега у области енергетике. Шта би могли да буду заједнички кораци у том смеру?

Словачка нема такав енергетски микс као што има Србија. Ми изузетно зависимо од енергије нуклеарних електрана, и то је у нашем фокусу. Ја могу да потврдим да ми у Словачкој производимо више од 60 одсто електричне енергије управо из нуклеарних електрана, и идемо даље. Ми смо сада донели одлуку да хоћемо нови блок да изградимо од 1.200 МW. Ја желим да Словачка буде независна кад говоримо о струји, и то тако да можемо електричну енергију и да извозимо, тамо где је то могуће. Дакле, то је била тема.

То је била тема о којој смо највише причали, и са председником, и са премијером Србије. У Словачкој имамо дугорочна искуства када говоримо и о изградњи и модернизацији и затварању нуклеарних електрана. Тако да ми имамо заиста искуства, и врло радо ћемо их поделити с вама. Дакле, уколико би нешто могло да спаја енергетске системе Словачке и Србије у будућности, онда би то заиста требало да буде, пре свега, сарадња у области нуклеарне енергије. Ми више не користимо угаљ, дакле, ту има доста хидроелектрана, ту је велики удео. Тако да тај интерес обе стране, ако би се реализовао у конкретну сарадњу, то би било добро.

Председник Вучић поставио је циљ да Србија до краја 2026. године испуни све критеријуме за чланство у ЕУ. Из искуства Словачке, како видите тај задатак, и да ли ће ЕУ бити тада спремна за пријем Србије у чланство.

Треба бити спреман за то да су у Европској унији присутни ипак неједнаки аршини. Дакле, постоје земље које се мазе, а и оне земље које се ударају по задњици. Дакле, ја баш не пристајем на ту политику неједнаких аршина, јер сам и сам то искусио на сопственој кожи. Од 2020. и 2023. кад смо ми били у опозицији, влада нам је судила и затварала нас. Неки људи су и умрли у затвору.

Тако да, ако ме питате за чланство ваше земље у ЕУ под један, мора то да буде заиста јасна одлука ваше земље. То морате да желите, зато што чланство има и добре и лоше стране. Ја за Словачку могу да кажем да је то за нашу земљу било успешно. Међутим, ја желим да вам кажем да су постојале неке грешке које смо ми направили пре него што смо ушли у Европску унију.

Рецимо, услов да Словачка уђе у Европску унију био је да затворимо два блока нуклеарне електране који су били нови, то данас не бих урадио. Ја сам понудио председнику Вучићу наша искуства из тог периода, баш пре уласка у Европску унију, и врло радо ћу вам рећи које смо грешке направили да се оне не би понављале.

Под два, Србија је земља која не припада земљама које су мажене. Зато што је то земља која је суверена, говори своје мишљење и то је држава која поштује територијални интегритет. Ја сам, наравно, против признавања Косова, јер не може само неко тако да дође и да прогласи независност. Србија је већ одавно припремљена за улазак у ЕУ, дакле ово је политичко питање када и да ли, а као што знамо, "стрпљиво доноси црвене руже", тако говоримо ми у Словачкој. Е сад, који је датум актуелан? Ја не знам то да вам кажем, зато што постоје и други велики играчи у Европској унији.

Што се нас тиче, уколико ви желите и одлучите да уђете у Европску унију, имате нашу пуну подршку. И биће нам драго да уђе у Европску унију још једна држава као што смо ми, која је суверена. Дакле, још само једну ствар да вам кажем, ми често овде наилазимо на проблем једног јединог политичког мишљења, што је заправо најгора политика.

Словачка затвара Канцеларију за везу у Приштини после 25 година. У претходном периоду били сте под притиском због непризнавања такозваног Косова. Да ли се после те ваше одлуке појачао притисак на вашу владу и вас?

Видите, Словечку увек помињу кад говоримо наше мишљење о територијалном интегритету. Ми што се тога тиче, немамо шта да променимо. На Међународном форуму некад се деси да нас питају да ли ћемо променити мишљење, да ли хоћемо другачије да гледамо на то питање, и ја увек одговарам не.

Док сам председник Владе Републике Словачке, ја се никада нећу враћати на ту тему и, наравно, желим да се тај проблем реши што пре. Али ето, видите, Косово је баш пример неједнаких аршина. Ја имам информацију коју сам баш рекао и председнику Вучићу да словачки војници желе да се врате у мисију Кфора на Косову.

А за нас је то врло важно зато што ћемо добити објективне информације, јер ми не можемо информације да добијемо из медија. Дакле, не ради се само о безбедности већ и о добијању објективних информација, како бисмо ми, Словаци, знали о чему се тамо стварно ради. Дакле, тај број словачких војника ће бити око 150. Драго ми је што је српска страна то прихватила са разумевањем.

У том смислу поменули сте намеру о повратку словачких војника у Кфор. Да ли постоје неке рокови за реализацију?

Колико ја знам, то би требало да буде почетком следеће године. Дакле, током следеће године прва група, рецимо 60 војника, требало би да оде, а око 150 војника би требало да буде укупно послато. Министар одбране је припремљен, и он је био део моје делегације у Србији.

Када говоримо о Косову и Метохији, пре свега Срби на Косову и Метохији имају велика очекивања од повратка Доналда Трампа у Белу кућу. Каква су ваша очекивања од поврата Трампа? Шта би могао да донесе Балкану, али и глобално?

Ја мислим да основна црта политике новог америчког председника биће заштита економских интереса Америке. Ми можемо из тог разлога да очекујемо мало тврђи приступ према Кини, што није добро, али мислим да ће то тако бити. Даље, мислим да ће се смањити ангажовање Америке у различитим конфликтима. Како је новоизабрани председник Трамп у изјавама пре избора говорио, што се тиче рата у Украјини, ми очекујемо да ће он желети да нешто испоручи врло брзо. Очекујем да ће амерички председник да каже нешто у вези са ратом у Украјини. Али мислим да ће ангажовање администрације Доналда Трампа бити мање у односу на демократе, који су и даље на власти.

Ипак, пре него што Трамп ступи на дужност, председник Бајден је дао одобрење Украјини да дејствује америчким ракетама по руској територији, а председник Путин је променио нуклеарну доктрину. По вашем мишљењу, у коликој је опасности свет од нуклеарног сукоба?

Прилично дуго стојим иза свог мишљења које понављам. Дакле, долазе нови и нови докази који потврђују да Запад жели да се настави рат у Украјини, из различитих разлога. Ја, на крају крајева, мислим да рат одговара и председнику Зеленском, зато што стално долази помоћ за Украјину.

Дакле, постоји заиста пуно разлога. Стога, уколико неко мисли да је то далеко од њега зато што живи у Шпанији, Енглеској или Америци, греши. Ескалација која је проузрокована одлуком Бајдена је шокантна и заиста не приличи 2024. години. То можемо објаснити и тиме да стара администрација хоће да сузи простор новом председнику, када говоримо о могућностима преговора. Дакле, престати са било каквим преговорима везаним за мир. Кад већ почну да полако лете ракете над главама, знате, тада заиста долази питање да ли ће се десити нешто катастрофално. Ја сам човек који жели мир и да почну преговори, јер ово што се сада дешава је заиста неодговорно за цео свет.

Како видите Трампову будућу улогу у вези са ратом у Украјини? Да ли ће мир бити ближи?

Као што сам рекао, он је имао врло велике изјаве пред председничке изборе, и стога очекујем да ће одиграти неку активну улогу. Ја не верујем да ће Америка потпуно престати да помаже Украјини. Ако се промени било шта везено за Украју од стране Америке, то ће променити ствари. Дакле, може то да помери преговарања о миру. Што се тиче Европске уније, постоје неке државе које су убеђене да ако би Америка потпуно престала са подстицајима према Украјини, онда би Европска унија требала да преузме те трошкове. Ја мислим да од тога нема ништа, јер мислим да би Европска унија у целини прихватила тај пројект. Председник Трамп може да има одлучујућу улогу када говоримо о Украјини.

Рекли сте да сте са председником Вучићем договорили за мај, да ћете заједно ићи у Москву на параду поводом Дана победе. Да ли се бојите критика других европских лидера?

Не, не бојим се, зато што ме већ критикују, дакле, то је већ почело. Да вам кажем, или сте суверени, и није вам неопходно да добијете сагласност већих земаља, или суверенитет не постоји, и онда радимо само оно што желе велики играчи на међународној сцени.

Припадам људима који јасно стоје иза питања борбе против фашизма. Дакле, ја знам какву је улогу имала Црвена армија када је ослобађана Словачка, тада Чехословачка. Ја сам, рецимо, ове године био и у Нормандији јер ја заиста поштојем сваку победу у Другом светском рату, као и жртве које су поднете. Дакле, следеће године је 80 година од када смо победили фашизам. А с обзиром да сам добио званичан позив од Руске Федерације, и уколико ми то здравствено стање дозволи, ја ћу то прихватити. Јер догађаји од пре 80 година заиста заслужују пажњу и поштовање.

Господине Фицо, хвала вам на издвојеном времену, и што сте говорили за РТС.

Хвала вама, и поздрављам све пријатеље у Србији. Заиста ценим ваше гостопримство, а посебно председника Вучића. Хвала вам још једном.