Србија и САД у новој ери сарадње – шта за Београд значи повратак Трампа
Телефонски разговор два председника само пет дана после потврде да ће Доналд Трамп бити 47. председник Америке, и чињеница да је председник Србије једини из региона који је с њим до сада разговарао - покренули су питање - да ли нова администрација у Белој кући значи бољу позицију Србије на међународној политичкој и економској сцени.
Партнерство - они који прате односе на релацији Београд - Вашингтон тако описују везу две земље. Али додају - као и свака која траје дуго, има успоне и падове. Ове године Србија и Сједињене Државе обележиле су 142 године дипломатских односа.
"Иако су се предузеле све мере да ко год буде нови председник или председница, односи наставе да иду узлазном путањом, некако су ипак у Београду прижељкивали да то буде Доналд Трамп. Разговор који је обављен може поставити добру осу за оно што је и дефиниција спољне политике Републике Србије, а то је развијање добрих односа са свим релевантним партнерима на међународној сцени и оно што се може очекивати јесте да у наредном периоду видимо и неке нове заједничке пројекте САД-а и Србије, јер за Београд Вашингтон представља једног од најважнијих партнера на пољу међународних односа", рекао је Стефан Владисављев из Фондације БФПЕ.
На пољу економије резултати су и даље лоши. Прошле године, међусобна размена вредела је око милијарду евра, док је, на пример, са ЕУ достигла готово 40 милијарди.
"Ти бројеви јесу у успону, а неке инвестиције су се реализовале ове године. На пример, ради се о улагању америчке компаније УГТ у соларне панеле, односно, у соларне фарме у Србији, што ће сигурно учврстити ту сарадњу због енергетског елемента. Претпостављам да ће се у неком тренутку интензивирати додатна сарадња у сфери набавке гаса, обзиром на то да, са Трамповом администрацијом, постоји важност индустрије фосилних горива, која је ближа Републиканској партији него Демократској странци", рекао је Димитрије Милић из Новог трећег пута.
Верује се да заинтересованост за дијалог Београда и Приштина није опала
У претходном мандату, Трампов кабинет ставио је на агенду дијалог Београда и Приштине. Заинтересованост, очекује се, није опала. Уз фусноту аналитичара - околности јесу другачије. Рат на истоку Европе, криза на Блиском истоку, доносе дилему - колико ће се Балкан наметнути међу приоритете.
"Трамп је најавио неколико великих потреса, прво - разлабавиће НАТО пакт, друго - поцепаће Запад, што значи да ће ЕУ дефинитивно кренути неким другим путем, што ће имати велике последице и на нашу земљу", навео је Предраг Марковић, историчар.
Име бившег изасланика за дијалог Београда и Приштине Ричарда Гренела, намеће се за важну функцију у новој администрацији - државни секретар или саветник за националну безбедност. А од тих позиција зависи и улога у дијалогу.
"Он је радо виђен гост у Београду и верујем да ће имати већи сензибилитет према питању српске заједнице на Косову, али оно што је још важније јесте да ће Америка прећи са саопштења на конкретније акције и санкционисање штетне и, рекао бих, антиамеричке и антизападне политике Аљбина Куртија. Дакле, очекујем да ће притисак на приштинску администрацију бити далеко већи и да се неће толерисати једноставни потези као што је то био случај до сада", рекао је Вук Велебит, извршни директор Пупин иницијативе.
Оценио је да ће економија сигурно бити у првом плану.
"Извесно је да исход избора не погодује Аљбину Куртију, имајући у виду да је он јасно био сврстан уз демократску кандидаткињу и да, вероватно, страхује од понављања оног сценарија из 2020. године, када је, након америчког притиска тадашње Трампове администрације, заправо био смењен и уместо њега је дошао Авдулах Хоти. Али је врло упитно да ли ће се то и сада десити", навео је Милан Крстић, доцент Факултета политичких наука у Београду.
Упитно је и да ли ће предлог из претходног мандата опет ставити за преговарачки сто - размену територија. А оно што сви очекују - јесу коначно конкретнији кораци ка формирању Заједнице српских општина.
Коментари