РТС имао увид у извештај Европске комисије о Србији, препоручено отварање нових поглавља

Европска комисија ће у среду у Бриселу објавити годишње извештаје о напретку у реформама за све земље у процесу приступања ЕУ.

Такозвани “пакет проширења” са извештајима за десет земаља међу којима је и Србија представиће високи представник ЕУ за спољне послове и безбедност Жозеп Борељ и европски комесар за проширење и суседство Оливер Вархељи.

Владавина права, нормализација односа са Приштином и усклађеност са заједничком спољном политиком ЕУ, укључујући и санкције према Русији, јесу теме које су европски званичници ставили у први план извештаја.

Четврти пут заредом у годишњем извештају Европска комисија је поновила оцену да је Србија испунила техничке услове за отварање следећих поглавља у оквиру кластера 3, о конкуренцији и инклузивном расту. Земље чланице нису дале зелено светло за отварање у претходне три године, а каква је политичка одлука овог пута биће познато у децембру.

Извештај наводи да Влада Србије “и даље чланство у ЕУ означава као стратешки циљ”, али оцењује да су превремени избори и прекид у раду владе и парламента успорили напредак реформи.

“Потребна је снажна политичка воља, ефикасно планирање и координација политике, као и довољни људски и финансијски ресурси за приступање ЕУ у свим укљученим институцијама, како би Србија могла да убрза преговоре о приступању ЕУ.”

Од српских власти се тражи да, као ствар приоритета, "много активније и објективније комуницирају о приступању Унији” и да се супротставе дезинформацијама у националним медијима.

Ограничен напредак у области владавине права

У кључној области владавине права у оквиру поглавља 23 постигнут је “ограничени напредак” у прошлој години, оцењује Европска комисија. У области правосуђа Европска комисија је такође дала оцену “ограничени напредак".

Наводи се да је ”одређени напредак” постигнут у области борбе против корупције, усвајањем антикорупцијске стратегије за период 2024–2028.

У области слободе изражавања и медија није било напретка, а препоруке из прошлогодишњег извештаја нису усвојене, наводи Комисија.

Од Београда и Приштине се тражи пуна примена споразума о путу ка нормализацији и Охридског споразума, уз оцену да ту није било довољног напретка. Комисија подсећа да је “конструктиван” ангажман у дијалогу предуслов за коришћење средстава из Плана раста за Западни Балкан.

Говорећи о сукобу у Бањској из септембра прошле године, извештај наводи да од Србије очекује да "у потпуности сарађује и предузме све неопходне мере како би брзо привела правди починиоце напада на северу Косова".

Очекивања од дијалога Београда и Приштине 

Од Приштине се тражи да започне процес који води формирању Заједнице српских општина, на основу предлога статута ЕУ из октобра прошле године. Од Београда се очекује да паралелно започне примену својих обавеза из споразума, признавањем “докумената, симбола и институција Косова”.

“Споразум је правно обавезујући за обе стране, а њихова конструктивност оцењиваће се искључиво на основу примене”, наглашава извештај.

Било какве формалности око начина усвајања споразума не треба да стоје на путу његове пуне примене, наводи Европска комисија и наглашава да су стране обавезне да примене и све претходне споразуме у оквиру дијалога.

Годишњи извештај наводи да је Србија задржала висок ниво односа са Русијом и интензивирала односе са Кином, што, како се наводи, отвара питања о “стратешком опредељењу Србије”.

Комисија наводи да се Србија, после агресије Русије на Украјину, ускладила са неким ставовима ЕУ у међународним телима, укључујући и Генералну скупштину УН.

С друге стране, извештај наглашава да се Београд није ускладио ни са једном рестриктивном мером према Русији, нити са већином изјава високог представника Бореља о овој теми. По оцени ЕК, усклађеност Србије је са 54 одсто у 2023. години опала на 51 одсто у 2024. години.

О напретку у економији

Економски параметри су углавном позитивно оцењени у годишњем извештају.

“Србија има добар ниво припремљености и постигла је одређени напредак у развоју функционалне тржишне економије. Одговарајућа чврста монетарна и фискална политика помогла је обарању инфлације, док је економски раст на путу опоравка”, оцењује Европска комисија.

Годишњи извештај је кључни документ Европске комисије на основу којег се процењује напредак земаља кандидата на путу ка чланству у ЕУ. Полазећи од овог извештаја, земље чланице ће у децембру усвојити закључке о проширењу и донети одлуке о даљим корацима у овом процесу.