Седница Савета безбедности – прилика да се укаже на угрожавање права и безбедности Срба на КиМ

Србија ће широј међународној јавности показати да се на Косову и Метохији стварају немогући услови за опстанак Срба и неалбанског становништва, рекао је уочи седнице Савета безбедности Уједињених нација шеф дипломатије Марко Ђурић. Каже и да ће указати да приштинска администрација сада и јавно говори да неће формирати ЗСО, иако је то обавеза из Бриселског споразума. Део обраћања, наводи, биће и позив на акцију.

У редовном шестомесечном извештају о раду Унмика, генерални секретар УН оцењује да је атмосфера на северу КиМ напета и да постоји могућност ескалације. Наводи да једнострани потези Приштине, попут затварања привремених органа подижу тензије међу заједницама.

Детаљније о томе како је хиљадама Срба онемогућено да раде, о последицама на свакодневни живот, али и потреби да се хитно формира ЗСО – говориће шеф дипломатије.

"Чули смо јуче Куртија да јавно говоре и хвале се да не намеравају да успоставе ЗСО. Да не планирају да поштују члан 9 Бриселског споразума који предвиђа да полиција на северу буде пропорционална броју становника. Оно што ће сигурно да буде део сутрашњег обраћања – један аргументован, рационалан, разуман позив на акцију", каже министар спољних послова Марко Ђурић.

Дан уочи расправе у Савету безбедности, премијер Милош Вучевић уверен је да ће седница показати јасне поделе.

"Они који мисле да је Косово независно сада ће да глорификују или оправдавају потезе Аљбина Куртија и Приштине, а они који поштују међународно право указиваће на кршење основних људских права и слободе које се, нажалост, свакодневно дешава, пре свега Србима или неалбанском становништву на територији КиМ", каже Вучевић.

Шта очекивати од представника Запада

Очекује се понављање става западних сила да је дошло време за укидање Унмика – привремене управе Уједињених нација – који би требало да омогући услове за миран и нормалан живот свих грађана.

"Инсистирање на постојању Резолуције, плус на постојању Унмика тамо, колико год он био бледолик и практично имао све мање учешћа у решавању било којих питања, али и само свођење на изјашњавање само два пута годишње, јесте нешто што смета западним силама које су произвеле тзв. Косово као државу, јер их стално држи на ‘оптуженичкој клупи’ да су учинили нешто неправно", каже некадашњи амбасадор СРЈ при Уједињеним нацијама Владислав Јовановић.

Пре Њујорка, о КиМ разговарало се у Бриселу. Иако је последња рунда дијалога завршена без резултата када је реч о примени Споразума о нормализацији, специјални изасланик ЕУ Мирослав Лајчак каже да је оптимиста да се може напредовати у другим кључним питањима.