Трећи дан скупштинске расправе о ребалансу буџета – полемика власти и опозиције и о КиМ, рафалима, Експу

Посланици Скупштине Србије завршили су рад за данас, а расправу о ребалансу буџета за ову годину наставиће сутра у 10 часова.

Потпредседник Владе Србије Александар Вулин рекао је на крају данашњег рада, одговарајући опозицији на критике око набавке Рафала, да се таква одлука не може донети без одлуке Генералштаба и одлуке начелника.

Вулин је казао да набавка борбених авиона из Француске не говори ништа о политичкој оријентацији Србије, те је упитао да ли значи да ће Србија постати члан ШОС-а (Шангајска организација за сарадњу) или ОДКБ-а због куповине руских МиГ-ова.

"Ово је једина земља која није увела санкције Русији, која није упала у антируску хистерију, ја сам поносан на то, ово је земља у којој можете да видите све руске медије", рекао је Вулин.

На коментаре да треба више да се улаже у образовање, Вулин је одговорио потврдно, те је говорио о просеку на факултету Мирослава Алексића из Народног покрета Србије.

"(Здравко) Понош се хвали својим везам са ЦИА, наравно да је Викиликс ту да све то потврди", рекао је Вулин и додао да је Понош о НАТО бобардовању говорио да "треба да се гледа у будућности, а не прошлост".

Приметио је и да опозиција ништа није говорила о ребалансу буџета већ је само имала личне увреде на рачун министара.

Шеф посланичке групе Народног покрета Србије Миролав Алексић рекао је да већ три дана у Скупштини Србије, у дискусији о ребалансу буџета, слушамо, како је рекао, "илузије" министра финансија Синише Малог.

"Министар Мали каже 'никад већи буџет, никад више пара'. Очигледно не разговара са свим министрима у влади. Данас Славица Ђукић Дејановић каже 'нема новца за веће повећање плата у просвет'и. Пре неки дан, министар Лончар каже 'нема пара за решавање листа чекања'. Колико знам, МУП није имао паре за плате полиције, него су јавна предузећа позајмљивала да полицајци приме плате", навео је Алексић.

Он је поручио да је милијарда коју троше за стадион довољна за 20 нових клиничких центара од 50 милиона евра као што је био онај у Нишу.

Посланици су данас, трећи дан заредом, расправљали о предложеном ребалансу буџета.

Поподневну расправу о ребалансу буџета обележила је полемика између шефа посланичке групе Александар Вучић - Србија не сме да стане Миленка Јованова и посланика Странке слободе и правде Борка Стефановића, у којој је Јованов рекао да је Стефановић радио све што је могао да удовољи Приштини.

"Толико је добро бранио Србију, да су грађани Србије, српске националности са КиМ, хтели да га бију када је отишао тамо да их види, кад су биле барикаде", рекао је Јованов.

Позвао је Стефановића да каже и коју је то деоницу изградила власт у којој је био, куда је пролазила, где је завршила и колико је коштала.

Јованов је подсетио и да је курс евра у њихово време био 80, па 120 динара.

"Подигли су курс, па је евро постао 120 динара, а плата у динарима остала иста 24 хиљаде. Само што рата, када сте се задужили, више није била 12 хиљада динара, него је рата постала 18 хиљада динара. А вама остало шест хиљада за живот. И то ако сте имали среће и нисте добили отказ од њих", рекао је Јованов.

Стефановић је критикујући предложени ребаланс буџета, рекао да актуелна власт има план да "на брзину" огроман новац усмери на "Експо", Национални стадион и куповину "рафала".

Према његовим тврдњама, власт не интересује да просветним радницима повећају плату на 120.000 динара, као ни то што се увећавају дуг, дефицит, камате и што је инфлација највећа у Европи.

Стефановић је оценио да је "криминал" што је цена за пут Београд-Зрењанин са, како тврди, 500 милиона евра порасла на 1,6 милијарди евра, а упитао је и како су грађани дошли у ситуацију да плаћају одшету од 40 милиона евра Мирославу Мишковићу.

Стефановић тврди и да никада није бежао од Срба на КиМ, већ да су то били, како је рекао, "пријатељи Јованова".

Посланица Еколошког устанка Данијела Несторовић оценила је да се Законом о финансијској помоћи породици са децом не изједначава положај жена које су у радном односу са женама-предузетницама које самостално обављају делатност, те да положај жена самосталних предузетница није побољшан тим законом.

Истакла је да је тај закон, највише захваљујући одлукама Уставног суда, пет пута мењан, зато што су самосталне предузетнице и удружења подносили иницијативе за измену одређених одредби овог закона.

Несторовић тврди и да закон не представља истинито стање и да предузетнице и даље морају саме да уплаћују своје порезе и доприносе.

"То би могло да се измени да сте усвојили амандман који смо предложили испред покрета Еколошки устанак. А на одржавању трудноће примају 50 одсто накнаде своје зараде", рекла је Несторовић и подсетила да је председник Републике још децембра 2022. године обећао да ће сви проблеми предузетница бити решени.

Посланик СНС-а Милован Дрецун одбацио је наводе да Србија куповином "рафала" напушта концепт војне неутралности и да ће то подићи одбрамбене капацитете Србије.

"Дугорочно је 'рафал' исплативији од неких других авиона", рекао је Дрецун и додао да одлука о куповини није донета на брзину и на пречац већ су, како је рекао, стручни тимови радили на томе десетак година.

Посланица Српске напредне странке Наташа Јовановић рекла је да је, као Крагујевчанка, изузетно поносна што је њен град, како је рекла, препознат као мотор развоја Програма Србија 2027 и што ће у њега бити уложен велики новац у велике пројекте.

Посланик Демократске странке Ненад Митровић оценио је да је новац обезвређен инфлацијом и оптужио власт утицала на то да грађани имају новац који мало вреди.

Митровић је рекао да је само ове године на камате на кредите плаћено 1,6 милијарди евра, да се главница не смањује, а да се камате враћају узимањем нових кредита, тврдећи да је то "зачарани круг сиромаштва".

Ребаланс буџета неће подржати ни посланичка група Србија центар, јер, како су оценили, наставља се са недомаћинском економском политиком у којој се увећава дефицит и наставља се са задуживањем.

Посланик Зелено-левог фронта Растислав Динић критиковао је Експо оцењујући да "Србија ради, а Београд се гради", и да се наставља са пројектима који могу да унапреде економију главног града на рачун остатка Србије.

Сматра и да треба повећати трансфере из буџета према локалним самоуправама.

Председник Покрета слободних грађана Павле Грбовић оценио је током обраћања посланицима да предлог ребаланса као и сваки буџет представља не само план прихода и расхода, већ и план приоритета.

Како је нагласио, приоритети су војска, пројекти попут Експа 27, куповина наоружања, описујући их као "бројне коруптивне прилике".

"Нажалост, ни овај буџет као приоритет не поставља просвету, не поставља науку, не поставља образовање, не поставља све оно што заиста и суштински развија једно друштво", истако је Грбовић.

Одговарајући на излагање Драгана Ђиласа, министар финансија Синиша Мали оценио је да посланик ССП-а лицемерно говори о ребалансу буџета и истакао да предложени закон за помоћ породицама са децом предвиђа једнократну помоћ од 500.000 динара за прво дете, док је у време бивше власти у Београду то било 32.000 динара.

"Закон који је данас, поштовани посланици пред вама, каже да ће свако прворођено дете добити једнокретну накнаду од 500.000 динара од државе Србије, свако другорођено 600.000 динара. У време уваженог народног посланика (Ђиласа), једнокретна накнада за прворођено дете била је 32.000 динара. Па зашто, мајсторе, то ниси урадио док си био 12 година на апсолутној власти у нашој земљи", рекао је Мали током скупштине расправе.

"Мали је навео да су када је Ђилас био градоначелник у Београду 11 месеци касниле исплате породиљама, трудницама. "Толико о тој бризи према мајкама, трудницама, породиљама и тако даље", навео је министар.

Како је навео, бивша градска власт наплаћивала грађанима вртић за децу и више него што је било прописано, због чега су родитељи подносили тужбе и град је морао да исплати 45 милиона евра.

Драган Ђилас из Странке слободе и правде рекао је да ће та посланичка група гласати за закон којим се повећавају средства за родитеље када добију дете јер је, сматра, свако давање у те сврхе добро.

Ђилас је навео да ССП неће подржати ребаланс буџета, јер, како је рекао а у њему нема, а морало је да буде, повећања плата просветним и здравственим радницима до нивоа од 120.000 почетне плате за просветне раднике и 180.000 почетне плате за лекаре, бесплатни уџбеници и оброци за све ђаке у Србији, помоћ за старије од 65 година који немају примања.

Како је истакао, у том предлогу нема ни оснивања Алиментационог фонда, средства за Закон родитељ-неговатељ, улагање у пољопривреду, енергетику како би се повратили прехрамбени и енергетски суверенитет.

Међу оним ставкама које би по Ђиласу требало да се нађу у ребалансу су и 200 милиона евра је подршке домаћој привреди, укидање акцизе на струју, смањење акциза на гориво, драконско опорезивање кладионица и коцкарница, порез на екстра профит, повећање рудне ренте.