Брнабић за РТС: Јавни дијалог о литијуму, јавна слушања па онда у пленум - то је мој план

У Скупштини Србије у току је прво ванредно заседање у 14. сазиву. Пред посланицима је чак 60 тачака дневног реда, између осталог, расправља се и о Декларацији о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа.

Бурна недеља у највишем законодавном телу, као да се најмање говорило о Декларацији, која би требало да буде један од најважнијих историјских докумената. 

Председница Скупштине Србије Ана Брнабић рекла је, гостујући у Дневнику РТС-а, да је очекивала да о Декларацији буде више речи, јер је реч о историјски значајном документу.

"Ратификовала га је скупштина Републике Српске. То је декларација о заштити националних права српског народа. Тај документ говори о свему што треба да урадимо за нас као српски народ, а не против неког", истакла је Брнабићева. 

Према њеним речима, тим документом враћамо се на насушну потребу да имамо мир и стабилност и позива се на поштовање Дејтонског споразума.

"То је био важан тренутак да причамо о томе и да покажемо саборност у парлламенту", додаје председница Скупштине, уз напомену да постоје опозиционе посланичке групе које су најавиле да неће гласати.

"Декларацију морамао да користимо за промишљење"

"Не чудим се за оне које су лево, али оне које су пронационале, које су на десној страни политичког спектра – то ме чуди, тражили су најмањи довољни разлог да кажу да неће гласати за Декларацију", подвукла је Брнабићева.

Истакла је да је у договору са председником Александром Вучићем, на дан одржавања Свесрпког сабора позвала посланике опозиције да се придруже на коктелу, и да су неки дошли а неки нису, што говори колико је потребна Декларација и да уложимо напор да радимо на јединству. 

"Да поставимо постулате око којих се слажемо, да постоји бар једна тема око које се слажемо, да видимо како још боље да заштитимо национални интересе", навела је Брнабићева. 

"Морамо да користимо ову Декларацију за промишљење како да бранимо националне интересе, не само неугоржавајући интересе права другог, него да свима осталима буде боље и да остваре своја права", рекла је Брнабићева.

Жестоке расправе у парламенту

Председница Скупштине је рекла да се у парламенту свашта могло чути. Посланици су се јављали по пословнику, могле су се чути увредљиве речи, расправа о литијуму. 

Наводи да су се тачке дневног реда тицале бриге о грађанима, бриге о нормалном човеку, о брзим саобраћајницама. Тицале су се и бриге за људе који живе у Лозници, Шапцу, као и о даљим европским интеграцијама. 

Брнабићева каже да је у парламенту била какофонија и додаје да се опозиција са омаловажавњем односила са пријатељским земљама, као што су Конго, Сао Томе и Принципе, Есвахили. 

"Причали су о литијуму али не о ономе шта је на дневном реду", каже председница парламента, наводећи да је 14. јуна на колегијуму, поставила питање како да покренемо аргументовану дебату, на чињеницима. "Неки се нису одазвали колегијуму, искористили су то у парламенту", каже она.

Јавно слушање на тему литијума

"Ја ћу настојати да направимо јавно слушање на ту тему. Мој изазов је у томе што је на ову тему тешко наћи одговорне људе који су аполитични, јер их одмах сврстатавају на неку страну", рекла је Брнабићева. 

Успели смо да исполитизујемо ову тему и да поделимо јавност, рекла је Брнабићева и додала да ће "молити опозицију да спустимо лопту". 

"Нема потребе да зарад јефтиних политичких поена водимо борбу о ономе што може да донесе Србији економски просперитет", рекла је она.

Јавни дијалог, јавна слушања, па онда у пленум и то је мој план. На томе радим недељама, истакла је Брнабићева.

Посете Немачкој и Финској и парламентарна комисија

Другу важну ствар коју ће урадити, каже, јесте да ће организовати парламентарне посте Немачкој и Финској. "Финска ће имати отворени рудник литијума, да се успостави парламентарна посета, да видимо како ће изгледати рудници", рекла је Брнабићева.

"Позивам још једном све парламентарне групе, ако су заиста заинтересовнаи за ову тему да направимо парламентарну комисију која ће имати неки врсту надозра, да позовемо експерте, а да не ризикујемо да Србија буде земља које ће бити извор стабилности и кључни извозник у Европи", подвукла је она.

Сви смо заинтересовнаи за заштиту животне средине, хајде да видимо како заједно да урадимо, да успоставимо конторолне механизме и позивам људе да дају предлоге, да видимо како да направимо контролу, каже она.

"У наредих 100 година да будемо ти који извозе стратешке произовде, то је оно што је важно. То је план за наредна два-три месеца", каже Брнабићева.

Следећи корак да просечна плата пређе 1.000 евра

На крају је навела да је просечна плата прешла значајну тачку, од 100.000 динара, што је показало да  се напорни рад исплати.

"Следећи корак је да просечна нето плата пређе 1.000 евра", рекла је Брнабићева.

Председница Скупштине пожелела је срећу Олимпијцима у Паризу.