Самит европских лидера у Лондону – прекретница односа Британије са Европом или политика малог корака
Председник Александар Вучић присуствоваће u четвртак Самиту Европске политичке заједнице, који ће се одржати у палати Бленам поред Лондона. Биће то највећи скуп европских лидера у последњих неколико година и прилика да се српски председник састане са многим званичницима. Британски премијер Кир Стармер угостиће на Самиту око 45 лидера из земаља ЕУ, кандидата за чланство и других држава.
За годину и по дана четврти пут за исти сто сешће 45 лидера које окупља Европска политичка заједница. После Прага, Кишињева, Гранаде – Лондон. Нова прекретница односа Британије са Европом – тако на тај сусрет гледа нови британски премијер.
"Британија припада светској сцени, тако да сам одлучан да ресетујем наш однос са Европом. Било да су изазови са којима се суочавамо војни или глобални - попут климатских промена, сајбер и енергетске безбедност, ми ћемо стати раме уз раме са нашим пријатељима и савезницима. Историја показује да смо јачи када то чинимо", поручује британски премијер Кир Стармер.
Да тргне Унију из клиничке смрти - тако је 2022. године Емануел Макрон образложио намеру Европске политичке заједнице. И тада је понудио нову мапу Старог континента – од Украјине до Уједињеног Краљевства. Укључио је и Западни Балкан.
Без потезања питања Брегзита
Изјаву која стиже из Даунинг стрита 10 уочи Самита некадашњи амабасадор Србије у Лондону Огњен Прибићевић чита у контексту кампање лабуриста на недавно одржаним изборима.
Оцењује да се формулише нов однос на релацији Брисел-Лондон, али без улажења у питање Брегзита.
"Он не жели да покрене питање повратка Уједињеног Краљевства у Европску унију, зато што нема ни снаге, а питање је да ли има храбрости, јер је то врло ризично. Знате, истраживања су врло различита ствар, зато он остаје са овом политиком малог корака, упркос томе што је очигледно да је Брегзит са данашње перспективе велики велики неуспех. Нема се снаге за неки већи корак, а питање је како би Европа реаговала на то да Велика Британија каже - желимо да се вратимо", објашњава некадашњи амбасадор Србије у Лондону.
Од Макронове мантре до Европске заједнице
А Макронове идеје с краја првог и почетком другог председничког мандата су се доста мењале. Од мантре, да је прво потребно да се Унија реформише па након тога прошири, до Европске политичке заједнице.
"Први главни циљ је остварен, а то је била намера Макрона да пошаље (поруку) да је Путин изолован. Ако је то максимални домет, онда је он остварен и заједница испуњава своју сврху. Међутим, уколико анализирамо на који начин је садржај форума еволуирао задњих година, можемо видети да се на сваком самиту додају нове теме. Са друге стране, он ће наставити да се суочава са два кључна проблема. Први је да не поседује своје институције. Са друге стране, чланови се окупљају на један веома кратак период", сматра Страхиња Суботић из Центра за европске политике.
Шта све то значи за Србију
Однос према Србији, током рата у Украјини, остаје исти. Очекује се да се усклади са спољном и безбедносном политиком Уније.
"Учешћем у политичкој заједници Србија може да покаже да је спремна да учествује у кључним политичким дискусијама у ЕУ, односно на форуму, чији је главни циљ да пронађе решење за рат у Украјини, али и да адресира друге проблеме, као што су питање енергетике и миграције. Укратко, ово није замена за проширење и добро је што Србија у њој учествује", истиче Суботић.
Огњен Прибићевић указује да морамо да будемо реални, да је политика реална и да је ово вероватно неки максимум који Европа у овом тренутку може да пружи нама и себи.
"Да ли је довољно, није довољно. Како ће бити у будућности врло је тешко рећи, али оно основно на чему ми морамо да инсистирамо и као држава, а рекао бих и наука широм Европе и посебно на Западном Балкану јесте да је кључна, а недостатак визије и стратегије које се и у свему овоме не виде", закључује Прибићевић.
Први пут на Самиту биће и представници НАТО-а, ОЕБС-а, Савета Европе.
Коментари