Лајчак: Питање зашто није формирана ЗСО је питање за Приштину

Лајчак је у интервјуу за Косово онлајн рекао да је статут сачињен веома пажљиво, у разрађеном и дуготрајном процесу, уз подршку и помоћ Немачке, Француске, Италије и Сједињених Америчких Држава, као и уз допринос независних међународних правних стручњака и мишљење стручњака из Савета Европе.

"Уверен сам да европски нацрт статута у потпуности поштује правни поредак Косова. Такође смо у највећој могућој мери узели у обзир црвене линије обе стране. То је европски начин за решавање осетљивог питања мањинских права и заштите и одражава најбољу европску праксу. Зато бих тврдио да оно што функционише за државе чланице ЕУ и Савет Европе - две међународне организације којима Косово жели да се придружи, свакако треба да буде прихватљиво и за Владу Косова", рекао је Лајчак.

Он је појаснио да процедура предвиђена споразумима из 2013. и 2015. године садржи две "безбедносне провере" у погледу уставности статута ЗСО, односно да ће након усаглашавања у оквиру дијалога, где се прво изјашњава влада привремених институција, Статут бити упућен на разматрање такозваном Уставном суду у Приштини, што значи да и тај суд има реч.

"Зато Вас питам - шта може да пође по злу? Како би ЗСО могла да буде штетна или опасна по Косово ако Уставни суд има коначну реч о Статуту? Такође, уверен сам да ће на крају ЗСО бити успостављена јер је Косово дужно да то учини по међународном праву. Влада не може заувек да избегава испуњење ове обавезе. То је обавеза коју је тадашња влада добровољно преузела 2013. Бриселски споразум из 2013. такође је ратификовала Скупштина Косова двотрећинском већином", рекао је Лајчак.

Додао је и да међународна заједница такође види неуспостављање ЗСО као питање владавине права и да је реаговала у складу са тим, у контексту захтева за чланство Приштине у Савету Европе.

"Питање ЗСО је веће од 'једноставне' обавезе из дијалога. Он одражава приступ владе заштити људских права, правима невећинских заједница и владавини права", оценио је Лајчак.

На питање зашто на преговорима у Бриселу није било договора о уредби тзв. ЦБК и динару између делегација Београда и Приштине и шта мисли шта би било решење за динар на Косову, Лајчак је рекао да је Брисел упозоравао на последице које уредба може да има на свакодневни живот Срба на КиМ и других заједница.

"У том процесу смо такође представили привремени компромисни предлог који је у највећој могућој мери ускладио ставове страна. Међутим, стране нису могле да се сагласе око неколико његових елемената. Као део нашег предлога, предложили смо стварање привременог новог тела или предузећа које би се бавило дистрибуцијом финансијске подршке најугроженијима. Нажалост, није било могуће пронаћи заједнички језик о томе шта би овом новом предузећу било дозвољено да ради а шта не, ко би могао да га користи и како бисмо могли да управљамо финансијском помоћи из Србије према институцијама на КиМ које подржава Србија", рекао је Лајчак.

Додао је да је циљ привременог решења био да се Србима на КиМ и другим заједницама које испуњавају услове, као и институцијама које финансира Београд, као што су школе и болнице, омогући да добију средства од Србије, док се не пронађе трајно решење.

"Изразили смо забринутост због затварања и конфискације канцеларија српске Поштанске штедионице на северу Косова без претходне најаве или координације и то само неколико дана након последњег састанка у дијалога на ову тему. Акција је у том тренутку била непотребна и може се категорисати као ескалирајућа", рекао је он.

Лајчак је додао и да су га замолили да остане још мало у том послу, тако да он наставља са радом.

Како је рекао циљ његове овонедељне посете Приштини и Београду јесте разговор о наредним корацима и програму рада за наредни период, са фокусом на деблокади примене Споразума о путу ка нормализацији.

"Уверен сам да ће Споразум на крају бити примењен", закључио је Лајчак.