Вучић на Самиту ЕУ – Западни Балкан у Котору: Промењен приступ ЕУ о Плану раста, добра прилика за регион

Председник Александар Вучић рекао је у Котору поводом најаве Приштине да ће тзв. косовском уставном суду доставити до краја маја свој нацрт статута Заједнице српских општина да је у питању још један трик Аљбина Куртија и његових помагача и лобиста, али не и озбиљан покушај.

"Реч је о још једном трику који заједнички проводе Аљбин Курти и његови помагачи укључујући и Гералда Кнауса и све друге њихове лобисте. Они сами кажу да ће они доставити свој текст до краја маја. А ко сте ви да достављате свој текст? У Бриселском споразуму је сасвим јасно да то треба да ради менаџмент Србије или ако се ми сагласимо, као што смо се контекстуално, концептуално и у начелу, сагласили да то буде текст који је предала ЕУ – какве везе они имају с тим и шта имају да достављају било шта", поручио је Вучић.

Он је то рекао одговарајући на питање новинара како коментарише ту најаву Приштине. Вучић је истакао да је наравно реч о трику зато што, како је рекао, Енглези сада притискају све друге да се прихвати чланство Косова у Савету Европе.

"Тако да је то још један покушај, а да ли ће они то да ураде или не, то не могу да знам. Али наравно да је реч о трику, а не озбиљном покушају да се било шта уради у правцу спровођења споразума из Брисела из 2013. и 2015. године, чак и о нацрту Статута који је поднела ЕУ недавно и с којим смо ми, као што сам рекео, сагласни", навео је Вучић.

Европски комесар за суседство и проширење Оливер Вархељи саопштио је да ће лидери Западног Балкана током данашњег самита у Котору разговарати о три нова приоритета за приступ јединственом тржишту, у оквиру Плана раста за Западни Балкан.

Како је објаснио на свом налогу на друштвеној мрежи Икс, реч је о савезу за кључне лекове, дигиталном новчанику ЕУ и споразумима о оцењивању усклађености.

Када је реч о савезу за кључне лекове, Вархељи је навео да ће учешће у том савезу помоћи у смањењу ризика од несташице лекова и обезбедити стабилнији приступ кључним лековима.

За новчаник ЕУ за дигитални идентитет навео је да је то једноставан и безбедан начин да се обезбеди идентификација путем апликације за мобилни телефон, када се приступа јавним и приватним дигиталним услугама.

Као трећи приоритет навео је споразуме о оцењивању усклађености који ће, како је рекао, подстаћи трговину и смањити трошкове за потврду безбедности и квалитета производа Западног Балкана на тржишту ЕУ.

Вархељи је на платформи Икс истакао да је План раста за Западни Балкан у пуној акцији и да ће лидери Западног Балкана поделити и новости о првом сету обавеза, међу којима је и Јединствено подручје плаћања у еврима (СЕПА).

"План раста (за Западни Балкан) је у пуном јеку. Након Тиране поново смо заједно у Котору. На данашњем састанку лидера Западног Балкана поделићемо новости о првом сету обавеза (СЕПА, зелени путеви, два дигитална пројекта) и додавању три нова приоритета", поручио је Вархељи.

Генерална секретарка Већа за регионалну сарадњу Мајлинда Брегу рекла је у Котору да заједничко регионално тржиште представља улазницу за постепену интеграцију у јединствено европско тржиште као и за социо-економско приближавање ЕУ.

"Резултати провођења заједничког регионалног тржишта су индикативни и показују стварне, конкретне и трансформативне социо-економске резултате и помаке у домену бројних регионалних програма и политика, али истовремено указују и на још увек неискориштен потенцијал економске интеграције који би нашим економијама могао донети раст од 10 одсто", рекла је Брегу на састанку.

Лидери Западног Балкана су исказали спремност да подрже Акциони план за заједничко регионално тржиште за период 2025-2028. година и позвали су Веће за регионалну сарадњу да, у сарадњи са релевантним регионалним партнерима, координира и нову фазу заједничког регионалног тржишта као и да настави са подршком и олакша укључивање парламената у Берлински процес, али и у друге програме регионалне интеграције.

"Не можемо успоставити заједничко регионално тржиште на Западном Балкану ако се људски ресурси оставе пострани. Потстицањем мобилности радне снаге унутар региона потенцијално се до 2025. године БДП-у може додати значајних 1,3 одсто, али и отворити 80.000 нових радних места. Нови акциони план за заједничко регионално тржиште ће бити усмерен на јачање људског капитала и развој вештина, али и на потстицање дигиталне трансформације, омогућавање повољног окружења за привреднике, као и повећање конкурентности", додала је Брегу.

Премијер Албаније Еди Рама изјавио је данас у Котору да земље које преговарају са Европском унијом треба да буду део политичког простора ЕУ како би лакше разумеле о чему се ради и на који начин се реформе у пракси примењују.

Рама је у обраћању на Самиту лидера земаља Западног Балкана рекао да сматра да не треба чекати да све реформе буду спроведене да би ЕУ отворила врата за земље Западног Балкана.

"Потребно је да будемо део Уније пре него што све реформе спроведемо како бисмо видели како се то спроводи у пракси и како бисмо се лакше привикавали тржишту којем припадамо", навео је Рама. Он је изразио ентузијазам и захвалио Оливеру Вархељију и Комисији због посвећености.

"Напредак који смо направили од последњег сусрета у Скопљу говори за себе. Спремили смо индивидуалне планове реформи, идентификовали кључне иницијативе које ће нас приближити заједничком тржишту и, коначно, почели смо са припремом заједничког регионалног тржишта. Укратко, спремни смо", поручио је Рама.

Председавајућа Савета министара БиХ Борјана Кришто рекла је у Котору да су сви народи у БиХ уједињени у заједничком европском путу.

Она је на самиту лидера земаља Западног Балкана у Котору изразила наду да ћемо, како је казала, сви заједно у контексту регионалне сарадње успети и остварити наше заједничке циљеве.

Кришто је подсетила да су 30. априла Европској комисији званично послали листу реформи са корацима за спровођење Плана раста.

"Активно смо радили на усаглашавању са представницима ЕК и ЕУ делегације у БиХ. Од 113 реформи, које су биле иницијални предлог ЕУ, смо усагласали 110 реформи", истакла је Кришто.

Додала је да су "успешно испоштовали све постављене рокове" и да је европски пут главни спољнополитички циљ за који у БиХ постоји консензус.

"Надам се да ћемо сви заједно успети и остварити своје заједничке циљеве", навела је Кришто.

Председник Србије Александар Вучић изјавио је да ће регион Западног Балкана вероватно чекати још шест година за улазак у Европску унију и да је то у реду.

"Знам да нећемо бити део Европске уније, нико од нас, пре Украјине. Када ћемо ући у Европску унију, да ли ћемо ући заједно са Украјином, то је други проблем. Ви имате ваше мишљење, али моја интелигенција мени говори да сам ја у праву. И наравно, то је нешто што се тренутно догађа. Вероватно ћемо чекати још неких шест година, што је такође у реду. У вашим земљама је можда Европска унија толико популарна, у мојој земљи није толико популарна као што ни ми нисмо толико популарни, иако смо ми највећи део овог региона. Нећемо ми никада причати лоше ствари о важности ове иницијативе", рекао је Вучић.

Он је додао да се нада да ће имати добар састанак са најбољим закључцима и следећег пута када се будемо састали у Сарајеву.

Председник Вучић каже да је промењен приступ ЕУ поводом Плана раста за Западни Балкан добра прилика и на добробит свима у региону.

"Веома смо ентузијастични у вези са овим планом још од првог тренутка. Немам навику да се било коме посебно обраћам, посебно никоме у присуству, али морам да кажем да овај начин промењеног приступа заправо је добра прилика за нас на Балкану и хвала вам свима што ово радите", рекао је Вучић.

Он је напоменуо да је разумљиво што многи грађани, као и новинари не разумеју о чему се овде разговара, али да је веома важно, јер ће се на самиту дискутовати о животима обичних људи и решавању њихових проблема, као и о развоју наших економија.

"И због тога је ово веома важно и верујем да смо до сада имали добре разговоре и сложили смо се о већини ствари. Требало би да смо се сложили о једне или две велике ствари које су везане за Србију. Сада нам није лако ако погледамо комплетну ситуацију наше земље, проблеми са визама. Сада решавамо проблеме, имамо тренутно неколико проблема око којих морамо да се сложимо, али то ћемо решити и надам се да имамо на уму и да ће сви овде прихватити неке наше мале захтеве, који су слични и блиски вашим захтевима, који су нама предложени", рекао је Вучић.

Црногорски премијер Милојко Спајић изјавио је у Котору да је Влада Црне Горе посвећена европским реформама и имплементацији мера потребних за остварење Плана раста.

Спајић, који је отворио самит лидера Западног Балкана и Европске уније под слоганом "Један регион, заједничка визија”, рекао је да Црна Гора препознаје тренутну фазу и изазове у економском развоју и да је црногорска реформска агенда припремљена са јасним циљем да се искористе подстицаји које пружа механизам ЕУ за реформу и раст за Западни Балкан.

"То подразумева спровођење кључних реформских мера у стратешким областима које имају за циљ убрзање економског раста и обезбеђивање усклађености са стандардима ЕУ. Да бисмо постигли овај амбициозни циљ, идентификовали смо и формулисали реформске мере које се баве развојем пословног окружења и приватног сектора, дигиталном и енергетском зеленом транзицијом и развојем људског капитала", рекао је Спајић.

Додао је да, поред тога, реформе које се односе на основе укључујући владавину права су кључне и чврсто интегрисане у реформски програм.

"У контексту изазовног економског окружења, дозволите ми да истакнем и важност континуиране помоћи ЕУ у смислу развоја инфраструктуре, опредељености која треба да опстане и да се прошири на инструмент реформи и раста за Западни Балкан", рекао је Спајић.

Истакао је да је Црна Гора посвећена убрзавању развоја кључне инфраструктуре, посебно саобраћајне и енергетске, у кратком и средњем року, како би стимулисала позитивне ефекте на стопу раста.

"Имамо амбициозан план инфраструктуре Црне Горе 2030", навео је Спајић.

План раста за Западни Балкан се већ остварује, а на самиту ћемо разговарати како да спроведемо оно што смо планирали за ову годину, изјавио је европски комесар за суседство и проширење Оливер Вархељи пред отварање Самита лидера Западног Балкана и Европске уније у Котору.

Према његовим речима, у оквиру поменутих приоритета је најважнија СЕПА, односно област заједничког плаћања евром. Он је навео да сви грађани и предузећа целог региона могу да имају користи од овог плана већ од првог дана следеће године.

Помоћника државног секретара САД за европска и евроазијска питања Џејмс О'Брајан изјавио је да САД снажно подржавају План раста за Западни Балкан јер он подразумева бољу будућност за грађане и за земље.

Он је уочи почетка самита лидера Западног Балкана и ЕУ у Котору, рекао да се то своди на четири слободе – људи, добара, капитала и услуга, да се крећу преко граница.

"Земље које испуњавају своје реформске услове ће се придружити европском подручју плаћања, што ће смањити трошкове за можда седам одсто сваки пут када неко пошаље новац. То ће смањити трошкове задуживања, што ће омогућити предузећима да се прошире. Овде се ради о показивању предности за грађане региона у придруживању европском тржишту", рекао је О'Брајан.