Шта доноси одлагање гласања о резолуцији о Сребреници у УН

Одложена је седница Генералне скупштине Уједињених нација на којој је 2. маја требало да се гласа о Предлогу резолуције о Сребреници. За Србију је то, након дипломатске мисије у Њујорку, значајан успех.

Исход гласања о резолуцији о геноциду у Сребреници, према свим прогнозама, био је готово известан. Још извеснији био је датум седнице – 2. мај. Вест да је усвајање тог документа на чекању синоћ је саопштио амбасадор Босне и Херцеговине при Уједињеним нацијама.

"Шаљемо текст резолуције на ревизију, уколико земље чланице Уједињених нација имају још неке предлоге. Генерална скупштина ће бити сигурно након 6. маја. У овој одлуци је учествовала и мисија Босне и Херцеговине. Желимо да дамо више времена да се сви упознају са стварним чињеницама, као и да сви, укључујући и оне који су сада можда против, дају своје сугестије", рекао је амбасадор БиХ при УН Златко Лагумџија.

Више гласова "против" и "уздржаних" од оних који би гласали "за", био је циљ дипломатских активности делегације Србије у Њујорку, иако се уздржани не броје. Да у игри нису само бројеви - верује новинарка Љиљана Смајловић. Као један од разлога одлагања наводи да предлагачи нису задовољни структуром држава које би подржале резолуцију.

"Они ће можда да добију још предлагача или више сигурних гласова, али за наше напоре да алармирамо што више држава, свако одлагање је одлично. Чак и да су предлагачи БиХ, односно Сарајево, односно Лагумџија, чак и да је то урадио да би ситуацију поправио, он аутоматски поправља и нашу позицију јер нам даје више времена и одлагање указује да нешто није у реду са резолуцијом", рекла је Љиљана Смајловић.

Разговоре у Уједињеним нацијама као оштру политичку борбу оцењује Милован Дрецун. Верује да су аргументи Србије биле чињенице из 1995. године.

"А с друге стране су представљене чињенице које се односе на будућност, на садашњост и на будућност, а то је да би усвајањем такве резолуције тензије у БиХ биле подигнуте до максимума између Бошњака и Срба, да би тај пут довео до растакања БиХ и да не води ка помирењу него ка стварању нових непријатељстава", каже Дрецун.

Тензије које прате Резолуцију почеле су након што је амбасадор БиХ при Уједињеним нацијама покретањем иницијативе за њено доношење прекорачио овлашћења.

Није консултовао трочлано Председништво, у коме иначе нема сагласности по том питању, па српски члан Председништва Жељка Цвијановић тражи да се на првој наредној седници тог органа на дневни ред стави разрешење Златка Лагумџије.