Бомбардовање СРЈ забрањена тема, изостанак расправе у СБ УН не мења историјске чињенице

Најважније тело Уједињених нација, 1999. године није ни питано о НАТО агресији, а четврт века касније земље чланице Савета безбедности нису изгласале да се на дневни ред стави расправа о годишњици бомбардовања, коју је иницирала Русија.

"За нас је фрапантно то да неко не жели да чује истину о догађајима од пре 25 година", рекао је шеф дипломатије Ивица Дачић.

Наводи да је тада владало мишљење да се може избећи СБ – зато што се не може донети одлука о бомбардовању Србије као и да је сада слична ситуација.

"Ево може да се избегне расправа. Када се није донела одлука о бомбардовању пре 25 година, што да се расправља и после 25 година", рекао је Дачић.

Расправу о бомбардовању иницирала Русија

У сличном тону реагује и руски амбасадор при УН, чија је расправа са француским амбасадором обележила јучерашњу седницу.

Француски представник сматрао је да Русија својим захтевом цинично користи интервенцију '99. како би оправдала рат против Украјине и агресивну спољну политику у Грузији и на Криму.

Руски дипломата, на другој страни, уверен је да је представницима НАТО-а било непријатно да се расправљају о ономе што су чинили.

"То је још једна епизода дипломатске агресије Француске. То је тужан дан за Савет безбедности и срамотан дан, јер НАТО чланице које су изазвале ужасне патње народа бивше Југославије '99-те једноставно нису хтеле то да чују и да говоре о томе", рекао је амбасадор Русије при УН Василиј Небензаја.

Небензаја наводи да су НАТО чланице покушале да ућуткају оне који су хтели о томе да говоре.

"Видим да не желе да чују и плаше се правне одговорности за оно за шта нису одговарали", рекао је амбасадор Русије при УН.

Ивица Дачић поручује да то што је седница изостала, не мења историјску истину.

"А то је да није било правног основа за одлуку о бомбардовању Србије, да је та одлука била нелегална, али по њиховом мишљењу легитимна зато што је била хуманитарна катастрофа тзв. на Косову и Метохији. Каква је то хуманитарна катастрофа, ако се ви борите против оних који хоће да оцепе део ваше територије и да ли би то данас гледали када би територијални интегритет неке друге земље био у питању, а не Србије", каже Дачић.

Одлуком о бомбардовању измењен свет

Грчки посланик Атанасиос Пафилис сматра да је одлука НАТО-а да нападне СРЈ потпуно изменила свет какав смо до тада познавали.

"Све што се догађало са Југославијом је био почетак онога што се данас зове ‘нови светски поредак’, а то значи доминацију империјализма. Југославија је била прва лабораторија у којој су Нато, САД и ЕУ почели да примењују ‘нову ситуацију’ за свет. То значи да се служи интересима великог мултинационалног капитала и уништавање свако ко хоће да се одупре томе“ рекао је Пафилис, који ових дана борави у Београду.

Расправу у СБ, која се на крају није ни одржала, затражила је Русија поводом 25. годишњице бомбардовања.

У документу који је требало да буде основ за расправу, оцењено је да су агресијом створене претпоставке за нове војне акције широм света под маском наводне борбе за вредности слободе и демократије.

На тај начин УН биле би позване да осуде војну операцију НАТО против СР Југославије.