На Самиту Берлинског процеса најављено још 30 милијарди евра за Западни Балкан - тема и догађаји у Бањској

Економско оснаживање региона и приближавање јединственом тржишту уније, било је заједничко у свим изјавама које су се могле чути у Тирани.

Иако је од 2014. године, када је тадашња немачка канцеларка Ангела Меркел успоставила иницијативу, успостављена тешња сарадња међу државама Западног Балкана, оцењено је да су економије држава и даље удаљене и да је на томе потребно радити.

То би, како су пренели челници Европске уније, могло да се спроведе помоћу Плана за раст Западног Балкана, који ће детаљније бити представљен почетком идућег месеца. Између осталог, продразумева и додатну финансијску помоћ региону од 30 милијарди евра. Тај план, према речима, председнице Владе Ане Брнабић, Србија спремно очекује.

"Што се тиче председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен и новог плана за економски раст Западног Балкана и додатних инвестиција од чак до две милијарде евра у склопу тог плана, ми смо га са нестрпљењем дочекали, ми смо већ кандидовали наше пројекте за тај план и били смо први на Западном Балкану који су то завршили и предали комплетан портфолио пројеката. А потпуно се слажемо да, и то није никаква изненађење, да ће тај новац и учешће у томе бити условљено тиме како брзо и на који начин спроводите реформе. Ми од тога не бежимо, ми у те реформе верујемо, ми их имплементирано пре свега зато што мислимо да ће оне довести до јаче административно снажније Србије боље за све своје грађане. Тако да ћемо наставити да имплементирамо реформа и немамо проблем са тим", навела је Брнабићева. 

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен наводи да земље Западног Балкана морају да комплетирају регионално тржиште.

"Желимо да отворимо врата појединих сектора јединственог европског тржишта компанијама са Западног Балкана, и на томе морамо да радимо. Али, то није довољно, земље Западног Балкана морају да комплетирају регионално тржиште, а то је услов да те земље отворе тржишта својим суседима. Само ако радимо заједно, Западни Балкан ће ући тамо где припада, у срце ЕУ. Историја се мења, а моја порука је да је ово за вас одлучујући тренутак. Зграбите га", поручила је Урсула фон дер Лајен.

Још једном се у Тирани могло чути и то да је 2030. година реална за проширење Европске уније, и да се ту пре свега мисли на Западни Балкан. Међутим, како је рекао председник Европског савета Шарл Мишел, до тог датума треба да буду спремне обе стране. Корак на том путу требало би да буде и данас потписани споразум о признавању стручних квалификација у медицинском сектору.

Тема и односи Београда и Приштине

Осим евроинтеграција и успостављања заједничког тржишта, тема о којој се у Тирани говорило јесу и односи Београда и Приштине, иако је домаћин, албански премијер Еди Рама, уочи Самита рекао да се о томе неће разговарати, као ни о обрачуну пре три недеље догодио на северу Космета, у селу у Бањска. На то се, ипак, током првог панела осврнуо немачки канцелар Олаф Шолц.

"Време је да се у региону превазиђу конфликти који предуго трају, они су само уназађивали ваше земље. Недавни догађаји, ескалација у селу Бањска на северу Косова и Метохије, показали су колико је то важно. Морамо да се напокон вратимо имплементацији договорених споразума у оквиру посредовања Европске уније ради нормализације односа и дијалога. Драго ми је што се овогодишњи самит одржава први пут у некој земљи Западног Балкана, то је снажан сигнал који наглашава да би требало да искористимо ову прилику како бисмо се концентрисали на циљ који имају све земље Западног Балкана - интеграцију у оквиру региона а затим напредак на путу до прикључења ЕУ", рекао је Шолц.

Самиту у Тирани присуствовао је и премијер привремених институција у Приштини Аљбин Курти, али се Ана Брнабић са њим није састала. Ипак, како је пренела медијима, он је јасно чуо поруке да је потребно да се Београд и Приштина врате дијалогу и да се формира Заједница српских општина, што је прва тачка Бриселског споразума.

Такве поруке, између осталог, чуле су се и на билатералним састанцима председнице Владе на маргинама самита, између осталих и са председником Европског савета Шарлом Мишелом и премијером Шпаније.