Самит у Гранади – проширење ЕУ инвестиција у мир и безбедност, циљ 2030. година

Дан после Самита Европске политичке заједнице, који је окупио скоро 50 земаља, главна тема у Гранади била је како и када би неке земље са јучерашњег скупа могле да се придруже ужем клубу који се зове ЕУ.

Председник Европског савета Шарл Мишел предложио је да до 2030. године ЕУ и земље кандидати буду спремни за новa проширењa.

"Морамо да договоримо шта ће бити наши приоритети у будућности, узимајући у обзир проширење. Земље кандидати знају шта је њихов посао и које реформе морају да спроведу. ЕУ такође мора да се припреми. Ово је први пут у много година да имамо дебату на тако високом нивоу о овом фундаменталном питању", поручио је Мишел.

Председник Француске Емануел Макрон истиче да је у питању нова геополитичка ситуација у Европи.

"Видели смо стварање консензуса да је у питању нова геополитичка ситуација у Европи. Више нас је предложило иновативан и амбизиоцан приступ према проширењу и ићи ћемо у том правцу", наводи Макрон.

Високи представник ЕУ Жозеп Борељ нагласио је да је добро имати датум и циљ, али да то не значи да је то прецизан датум.

"Ако немамо циљ, људи ће мислити да има времена. Немамо времена, превише дуго траје процес проширења. Украјина је сада као нови канидидат покренула државе у реду и тај ред ће се кретати брже", додаје Борељ.

Неки од лидера ипак не верују да је разговор о датумима добар пут. Холандски премијер Руте каже питање нису рокови, већ спремност кандидата. Скептичан је и белгијски премијер Александар де Кро.

"Има јако много посла који треба да обавимо и ми и земље кандидати. Рећи данас да ћемо све то завршити за неколико година ми не делује реално", наводи Де Кро.

Више лидера је, како сазнајемо, током дебате говорило о ситуацији на Косову, тражећи реакцију ЕУ на догађаје у Бањској.

Самит у Гранади је почетна тачка расправе о проширењу која ће се интензивно водити наредних месеци. Следећа станица је годишњи извештај Европске комисије најављен за почетак новембра.

Лидери нису успели да се договоре о заједничкој декаларацији о миграцијама, због одбијање Пољске и Мађарске у знак протеста јер је нова заједничка политика азила и миграција усвојена без њихове сагласности.