Читај ми!

"ЕУ у више брзина" - какав сигнал Берлин и Париз шаљу земљама кандидатима

Након изјаве председника Европског савета да и Унија и кандидати за чланство треба да се припреме за проширење до 2030, Немачки и Француски стручњаци срочили су предлог шта треба да се постепено промени и у самом савезу да би до тог рока добио нове чланице. Аналитичари то виде као сигнал да се ради на ономе о чему се годинама прича.

Проширење и реформа ЕУ - иду ли руку под руку? Дилему отклањају стручњаци из Берлина и Париза. Њихов предлог је за почетак - реформа Европске уније. Важан је тајминг. Расте притисак за пријем нових чланица до краја деценије.

"Садашњи предлог подразумева нека четири нивоа. С једне стране, онај унутрашњи круг, да тако кажем, чланица Европске уније које деле неке важне политике. То су, рецимо, Еврозона - ко има евро, Шенген. Онда ће да буде Европска унија око тога. То ће бити садашње и будуће чланице Европске уније. Биће придружени чланови, спомиње се Швајцарска, па можда чак и Уједињено краљевство, дакле Велика Британија. И четврто би била Европска политичка заједница, која би била више институционализована него што је сада", каже Наташа Вучковић из Центра за демократију.

Предложено не треба гледати само као став Француске и Немачке, напомињу они који прате одлуке Брисела. Поједноствљују - основ је за дебату - како спровести проширење, постоји ли политичка воља, како убедити скептичне земље, како оне који подржавају проширење али не и реформе, или не подржавају промену начина одлучивања унутар Уније.

Поставља се питање хоће ли одговори стићи до децембра или ће сачекати јун и европске изборе.

"Оно што ће се дешавати у наредном периоду је заправо изградња консензуса између земаља чланица око неке од тих опција. Али оно што ипак треба да охрабри земље кандидате је чињеница да иза овога стоје две најважније европске представнице и да и Белин и Париз кажу да није питање више да ли ће се проширити Европска унија, чак ни када", објашњава дописник РТС-а из Брисела Душан Гајић.

Од балканске шесторке, само Србија две деценије чека спуштање бриселске рампе.

"Услови су познати. Ми само имамо, због стицаја околности и геополитичких реалности, односно, рата у Украјини, да се то питање усаглашености са спољном безбедносном политиком Европске уније показало много видљивијим и много актуелнијим него што је то, можда, било пре почетка рата у Украјини", рекла је Наташа Вучковић.

Шеф српске дипломатије сматра да ће одлука о томе пре свега зависити од политичких фактора, а не само од механизама који се често мењају.

"На примеру Србије можете да видите да, без обзира на све критеријуме и захтеве који се пред нас постављају у области реформе друштвеног система, ипак је питање дијалога са Приштином ипак најважније питање и да се сваки корак напред мери напретком у дијалогу са Приштином", напомиње Ивица Дачић.

За државе Уније најважније је како ће се у заједници одлуке доносити - након проширења.

"Ако долази до промене начина одлучивања, ако се искључује право вета и скоро из свих области, па и кад се одлучује о проширењу, то би била добра вест за земље кандидате, али је питање да ли ће неке земљена то пристати. Међутим, говори се о могућности да се промени само функционисање већинског одлучивања, да се промени то шта се сматра већином, да се земљама које желе да задрже контролу над процесом омогући да се изузму из некаквих одлука", каже Душан Гајић.

О новим корацима министри Уније ће разговарати већ крајем месеца. О истој теми разговараће и шефови држава и влада, у Гренади, почетком октобра. Онда се очекује потез Европске комисије, пред самит у децембру.

петак, 22. новембар 2024.
4° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње