Србија у једном дану опозвала више од трећине амбасадора, нови ступају на дужност до краја године

Србија има 71 амбасаду и седам сталних мисија. У једном дану разрешила је више од трећине амбасадора.

"У једном трунутку имамо опозив 23 амбасадора, делује као велика цифра, али имајући у виду да дуже времена нису вршени опозиви, ово је сасвим нормална и стандардна оперативна процедура", наводи Милан Крстић са Факултета политичких наука.

А процедура налаже - амбасадоре именује председник на предлог Владе, а она по иницијативи Министарства спољних послова. У пракси до имена, кажу, долази се и договором органа који одлучују. Кандидат добија агреман државе у коју се шаље. Изузетак су шефови сталних мисија при међународним организацијама.

"Свачији мандат ће трајати четири године, сви који су преко четири године су разрешени. И то ћемо се трудити да не важи само за шефове ДКП-а за амбасадоре, генералне конзуле, него и за запослене дипломате, да се успоставе правила и онда нема шта више неко да тражи да остане дуже. Једноставно правила важе за све", каже Ивица Дачић, министар спољних послова Србије.

Професор Дејан Поповић, некадашњи амбасадор у Лондону наводи да треба имати у виду да израз разрешења не значи ништа пежоративно.

"Не постоји сасвим прецизна дефиниција у закону о спољним пословима колики је мандат амбасадора. Тамо се говори о томе да запослени у министарству се шаљу у иностранство по правилу на четири године. И то је неким правилником прецизирано. А кад кажете по правилу, то значи да могу постојати и изузеци", додаје Поповић.

Изузетке је направила и, како се чуло - пандемија.

"Искуства упоредно правна говоре да постоје земље где су ти мандати и краћи и да је по правилу три године мандатни период, а имате ситуације где су амбасадори по 15, 20 и више година у некој држави. То је један део дипломатског кора.У Лондону, када сам био амбасадор, амбасадор Кувајта је био већ 20 година тамо амбасадор, вероватно је у међувремену продужио тај период. Отуда, све то зависи, наравно, од политике. Није то само правно, већ је то и политичко-дипломатско питање", наводи Поповић.

"Нови амбасадори ступају на дужност пре краја године"

У стратешки важне државе Србија шаље и двоцифрен број дипломата, на пример у Сједињене Америчке Државе, Кину, Русију и кључне европске земље. Има држава у којима немамо амбасаде, попут нуклеарне силе - Пакистана, економије у развоју Вијетнама, многољудног Бангладеша.

"Најчешће се на амбасадорском месту именују и једни и други. Да ли ћу овим конкретним случајима бити именовани искључиво каријарне дипломате, ја очекујам да ће опет бити комбинација. С тим што мислим да је потенцијал, односно да је увек боље искористити дипломатске потенцијале саме дипломатске мреже у Министарству спољних послова, а амбасадоре који нису из Министарства узимати само у оним случајевима у којима се види да је то велики допринос", наводи Милан Крстић са Факултета политичких наука.

Спекулише се о именима абасадора у Италији, Француској, Тунису... али шеф српске дипломатије каже до краја године нови ће ступити на дужност.