Како до боље сарадње у региону – преко Отвореног Балкана или Берлинског процеса

Након разговора са председником Србије Александром Вучићем, послата је заједничка порука да се у односима Подгорице и Београда окреће нови лист. Кључни договори саопштени после састанка јесу да ће Србија и Црна Гора коначно именовати амбасадоре, најављена је и заједничка седница две владе, а радиће се и на успостављању заједничког платног промета.

Као кључна види се регионална сарадња. Председник Црне Горе Јаков Милатовић подвлачи да је Берлински процес важан, али да су отворени и за друге иницијативе које повезују регион.

Пре три дана у Србији је боравио и премијер Албаније Еди Рама, који је почетком јуна отворио питање опстанка Отвореног Балкана. Председник Србије Александар Вучић на конференцији за новинаре са премијером Албаније изјавио је да ће се о тој теми свакако још говорити. Нема реакција из Северне Македоније на изјаве Раме.

Стефан Владисављев, програмски координатор Фондације БФПЕ, наводи за РТС да ће, уколико Албанија и званично изађе из иницијативе, остати могућност да се, уколико буде потребе, тамо и врати.

Указује да је иницијатива "Отворени Балкан" била једна врста коалиције вољних када су три државе Западног Балкана решиле да направе корак напред и оду даље од онога што је Берлински процес у том тренутку постигао.

"Велики проблем Берлинског процеса је што у оквиру те иницијативе све одлуке морају бити донете консензусом. Дакле, свих шест економија Западног Балкана се у сваком тренутку морају сагласити да би се нешто десило, да би се нешто потписало или да би се нека нова иницијатива спровела", указује Владисављев.

Отворени Балкан пружио више могућности државама које желе да унапреде односе

Указује да је Отворени Балкан пружио више могућности државама које желе да унапреде своје односе, како билатералне тако и односе између држава у региону, економске и политичке, да направе корак напред.

"Услед неких других тензија које су оптеретиле регион, у једном моменту је дошло до упитаности да ли је Отворени Балкан нешто што је одрживо на дужи рок, али ми се чини заправо да иницијатива и даље функционише, да иницијатива и даље постоји у оном облику у коме је постојала, па чак и са овим побољшањем билатералних односа између Србије и Црне Горе потенцијално можемо у будућности да видимо и неку врсту проширења, с обзиром на то да су црногорски представници и у прошлости присуствовали, додуше не у формалном капацитету, али рецимо као посматрачи", каже Владисављев.

Указује да је оно што је можда било наведено као недостатак, али што даје одређену слободу Отвореном Балкану, заправо недостатак институционализације.

"И своди се заправо на то колико постоји жеље у региону да се међусобно сарађује, да се економска корист кроз ову врсту регионалне сарадње остварује тако што ће се олакшати одређене процедуре, повећати мобилност унутар региона", каже Владисављев.

Указује да је то заправо дало једну платформу која је омогућила да се неке ствари попут лакшег транзита теретних возила кроз ове три државе постигну, да се укину и нека документа која су неопходна за прилазак границе. 

Колико је иницијативу оптерећивао неулазак БиХ и Црне Горе

Покретачи Отвореног Балкана нису били заинтересовани да убеђују остале државе да се прикључе иницијативи. Они су тад рекли да је евидентна корист и да они то заправо сами треба да тако разумеју.

На питање – колико је иницијативу заправо оптерећивао неулазак Босне и Херцеговине и Црне Горе, одговара:

"Саму иницијативу није оптерећивао уопште, с обзиром на то да су ове државе које су ушле у врсту иницијативе попут Отвореног Балкана, могле несметано да међусобно функционишу. То је заправо замерка Берлинском процесу, односно тај недостатак консензуса по одређеним питањима, услед политичких тензија између одређених актера који су део иницијативе Берлинског процеса. Дакле, сам Отворени Балкан је функционисао", каже Владисављев.

Наравно, додаје гост Јутарњег дневника, да би могао да буде вероватно још занимљивији уколико би територијално обухватио већи број држава, међутим, тај недостатак одређених анимозитета који постоје у оквиру Берлинског процеса је Отвореном Балкану заправо омогућио да функционише на ефикаснији начин.

Брисел и подршка Берлинском процесу

Говорећи о ставу Брисела по питању регионалне сарадње, наводи да је он јасан – а то је подршка Берлинском процесу, пре свега.

"Ниједан партнер Србије или било које државе са Западног Балкана неће никада рећи да је било која врста регионалне интеграције, односно поспешивање регионалне сарадње, лоша ствар. Међутим, евидентно је било, пре свега кроз деловање Немачке, као и Париза у одређеној мери, да је Берлински процес нешто што има подршку као чак и нека врста претприступне фазе ЕУ, да ће се заједничко регионално тржиште форсирати и негде олакшати кроз Белински процес, пре свега као и неки други аспекти сарадње између ових држава", каже Владисављев.

Указује да највећа предност Балкана заправо није подршка која долази споља, већ да је то власништво које су имале државе које су чиниле Отворени Балкан.

"Ви сте имали могућност договора и просто, ако се нешто договорите, значи да сте апсолутно вољни да то имплементирате и да спроводите", каже гост Дневника

Отвореном Балкану је изостала недвосмислена подршка ЕУ, али не и Вашингтона. 

"Оно што је било значајно јесте да сте имали барем номиналну и наративну подршку од стране Вашингтона, чији су представници увек говорили да је оваква врста регионалног повезивања добродошла, да је то пут ка економском напретку самог региона и због тога је та подршка и одређена логистичка подршка чак и стизала за Отворени Балкан. Због тога заправо претпостављам да ће у ближој будућности Отворени Балкан наставити да функционише. Да ли са три државе, четири државе или са неким другим актерима који су укључени у сам Отворени Балкан, то ће се видети, али свакако неће нестати преко ноћи", истиче Владисављев. 

Отворени Балкан настао јер је Берлински процес у једном тренутку стао

Указује да је Отворени Балкан настао јер је Берлински процес у једном тренутку стао.

"Стао је због немогућности договора актера који су обухваћени Берлинским процесом унутар региона да постигну договоре о неким стварима које нису нужно биле релевантне за економски напредак региона, међутим, условљавале су сарадњу између економија које чине Берлински процес. И када се створила та коалиција вољних да се направи корак напред Србије, Албаније и Северне Македоније, одатле је настао Отворени Балкан и он је наставио да живи живот који живи и данас", каже гост Дневника.

Указује да смо доласком Олафа Шолца доживели тај "Берлински процес 2.0".

"И зато неки од сигнала који долазе од премијера Албаније јесу и разумљиви, да је Берлински процес нешто што тренутно функционише боље него што је функционисао и остао званичницима пре свега региона али и држава које сарађују са државама Западног Балкана да пронађу начин на који већ оно што је постигнуто и што је добро у оквиру Отвореног Балкана настави да живи, а с друге стране, да Берлински процес наставља да испоручује јер уколико опет дође до неефикасности у оквиру Берлинског процеса, поново ће се тражити алтернативе, а једна је већ на столу, а то је Отворени Балкан", каже Владисављев.

ЕУ остаје циљ

Главни аргумент лидера Северне Македоније, Србије и Албаније за покретање иницијативе био је дуго чекање на учлањење у ЕУ.

"Оно што су сасвим правично учинили лидери из региона јесте да су у једном тренутку схватили да и поред неопходности усаглашавања са политикама ЕУ и посвећености процесу евроинтеграција, неке ствари зависе само од нас, од држава које чине овај регион. Посветили су пажњу проналажењу механизама којим се економска али и политичка ситуација у региону може учинити бољом кроз међусобну сарадњу", каже гост Дневника.

Указује да ЕУ свакако остаје циљ, али, како каже, до тада не вреди само чекати, већ ваља узети ствари у своје руке и поспешити сарадњу унутар региона.