Одржан шести протест "Србија против насиља", направљен прстен око Владе

Учесници протеста кренули су у шетњу.

Рута данашњег протеста је од Народне скупштине Булеваром краља Александра до Правног факултета, потом Београдском улицом до Славије, па Немањином до зграде Владе.

Глумац Хаџи Ненад Маричић рекао је да не само да ријалити није укинут, већ су јуче најавили и снимање нове сезоне.

"Емитовање програма којим се промовише насиље мора да се прекине одмах. Одговорност за пропусте мора да се предузме одмах, ми немамо више времена за чекање. Зато очекујемо да се следеће недеље у Скупштини изгласа опозив Братиславу Гашићу, очекујемо смену РЕМ-а. Доста је било играња са стрпљењем људи. Још једном поручујемо са овог места – испуните захтеве до краја следеће недеље", рекао је Маричић.

"У име организатора, поручујем следеће. Ако до краја идуће недеље не буду испуњени захтеви, протести ће добити нови облик. С бине ћемо кренути у нове акције. Зато вас позивам да нас следећи пут буде више него икада пре. Нема назад", поручио је Маричић.

На крају говора још једном су прочитани захтеви протеста и интонирана песма "Востани Сербије".

Учесници протеста позвани су да крену у шетњу.

"Вечерас вас позивамо да заједно одемо до Владе и још једном Ани Брнабић испоставимо захтеве због којих смо се окупили овде. Понесите поруке за премијерку и чланове Владе које сте написали", рекао је глумац Хаџи Ненад Маричић.

Глумац Милан Марић рекао да животе страдалих у две трагедије не можемо да вратимо, али да можемо да учинимо све да се тако нешто више никада и никоме не догоди.

"Можемо се заветовати да ћемо поправљати ово друштво и да никада нећемо одустати од њега", поручио је Марић.

Дошао је, каже, на протест јер жели да ова земља буде земља толеранције, правде, а не земља насиља, мржње, страха, "земља у којој вам власт каже – идите другде ако вам се не допада".

Доста је, истиче Марић, било несреће. "Моја генерација је одрастала у ратовима, инфлацији, бомбардовању, криминалу, гледајући родитеље збуњене, уплашене, понижене. Ја не желим да свом детету будем збуњен и уплашен, већ срећан, а не погнуте главе", рекао је Марић.

“Желим да свом детету оставим земљу без насиља, земљу какву моја генерација није имала“, поручио је Марић.

Окупљенима се обратио и студент Филозофског факултета Вања Ђурђић, који је поручио да је ово Србија који хоће да види.

“Ја вам се данас обраћам као обичан грађанин, као студент, који је дошао овде да каже – доста. Доста ми је насиља, доста ми је мржње, доста ми је неморала и корупције и свега што не ваља у овој држави“, рекао је Ђурђић.

Навео је да годинама слуша исту причу да су студенти аполитични, да их баш брига и да гледају само свој интерес.

“Ја сам дошао да вам кажем то није истина – студенти не ћуте“, поручио је Ђурђић и додао да је њихова будућност у питању.

“Током трагичних дана, 3. и 4. маја, после оних незамисливих трагедија морам да признам да су по први пут у мени нада и нека вера у боље друштво и лепшу будућност почели да умиру. Као друштво које сваки дан слуша о томе како нас је због беле куге сваки дан све мање, а жмуре на насиље које се дешава у свим градовима наше државе. Затварају очи на пораст фемицида и најстрашнијих злочина. Дошли смо до тачке да хоће да нас натерају да одемо, да нема ко да остане да се бори за ову државу“, рекао је Ђурђић.

Указао је да је он увек хтео да остане и да се бори за бољу државу и будућност и додао да му се нада поново пробудила после протеста.

“Све због једног разлога – ви људи овде, ви сте наша нада, ви сте нада ове државе, нада да су промене могуће и да ће сутра стварно бити боље и да Србија коначно може да буде боља и уређена држава, где ће све различитости бити прихваћене и где нећемо свакодневно имати говоре мржње и где људи неће бити таргетирани, где бити члан партије није једини услов за запослење, за излечење, за било какав нормалан живот. Доста“, поручио је Ђурђић.

Наставник Шесте београдске гимназије Урош Тепавац рекао је да је дошао како би се чуо глас наставника те гимназије који су се побунили против насиља.

"Ја сам узбуњивач, ја сам жртва насиља. Жртва правног насиља већ годину и по дана. Али овде су и колеге које су такође свакодневно жртве насиља и мобинга, али има један колега који није међу нама – покојни колега Јован Кнежевић. Он је оптужен и пресуђено му је у медијима, а да није дочекао дан да се на дисциплинском поступку одбрани од оптужби", рекао је Тепавац.

Навео је да је ту и због ученика које је, истиче, учио да "буду поштени, да не сагињу главу и не повијају кичму".

"Где да будем, него овде на протесту против насиља и да јасно кажемо стоп насиљу", навео је Тепавац.

Учесницима протеста се обратио и професор Правног факултета у Београду Миодраг Јовановић. Истакао је да се обраћа испред академске заједнице Србије, као и да је више од 1.000 наставника, сарадника и истраживача потписало проглас којим се академска заједница придружује захтевима овог протеста.

“Ми, доле потписани наставници, истраживачи, сарадници универзитета и института у Србији, свесни одговорности коју носи академски позив, пружамо пуну подршку захтевима грађанских протеста који се већ пет недеља одвијају на улицама наших градова“, наводи се у прогласу.

"Већ читаву деценију Србија је земља у којој не постоји слобода медија. Српски јавни простор је загађен мржњом и насиљем и то превасходно са националних фреквенција које су јавно добро. Већ читаву деценију Србија је земља у којој не постоји политичка одговорност, уместо ње у нашем друштву се као највиша врлина уздиже поданички однос према власти. Из тог разлога се и одговор на стравичне трагедије које су овог пролећа задесиле Србију свео на покушај носилаца власти да се избегне било каква политичка одговорност", додаје се у прогласу.

"На вапај грађана који траже да Србија више не буде таква земља, предствници власти су одговорили увредама, неистинама и синхронизованом хајком на јавне личности из света културе које су се усудиле да изнесу сопствено мишљење. Посебно је погубно што те увреде и неистине шире народни посланици са говорнице у Народној скупштини, што је још једно тужно поглавље институционалног урушавања наше државе", истиче се у прогласу.

Додаје се и да су "на претходном протесту колону десетине хиљада грађана Србије предводили студенти".

"Позив универзитетских наставника и сарадника је отуд да Србију изградимо као земљу у којој ће наши студенти видети своју будућности. То није Србија поданика, већ Србија слободних грађана. То није Србија насиља, већ Србија ослобођена страха. Најзад, то је Србија у којој институције нису само зграде испред који се грађани окупљају на протестима. Зато, позивамо на хитно испуњавање захтева грађанских протеста", закључује се у прогласу.

Професор Јовановић је за крај додао:

"Шапнуо сам овим нашим организаторима протеста нешто што се надам да је и ваша идеја – рекао сам им немојте ово зезнути, немојте олако проћердати ову непотпорену енергију побуњених грађана. И знате шта – обећали су да неће. Наше је да их држимо за реч", закључио је Јовановић.

Наставница из Београда Марина Видојевић рекла је да школе више нема и да је наше друштво пре месец дана спознало да школа не може да заштити ни ученика ни наставника.

"Данас знамо да је главни узрок то што је школа неважна онима који одлучују, а ми као просветни радници сувишни и незахвални, а у ствари цела истина је да смо ми невидљиви. Већ три дана лелујамо празним школским ходницима у мраку, на дну пирамиде на чијем врху је неко“, истакла је Марина Видојевић.

Затрпани су, напомиње наставница, дописима и плановима.

“Шта ће нам планови, господо из Владе, када ви планирате уместо нас“, упитала је Видојевећева.

Пилот Саша Јовановић, колега и пријатељ Омера Мехића који је настрадао у паду хеликоптера 2015. године, рекао је да је пре осам година страдало "шест добрих људи и једна беба" јер су слушали погрешне одлуке људи који су хтели да тог дана постану хероји.

"Пре осам година погинули су наши најбољи војници и медицинари, а они су рекли да систем није погрешио и да нико нема одговорности. Пре месец дана почела су деца да нам гину, а они и даље говоре да нема одговорности и да систем функционише. Питам себе као родитеља и војника: Шта функционише, колико ћемо да чекамо? Правда треба да дође одмах", поручио је Јовановић.

Рекао је и да предуго траје неправда према војницима, војним ветеранима, војним инвалидима и војним бескућницима које је, каже, држава искористила и заборавила.

Јовановић је, позивајући се на речи, како каже, једног генерала, рекао и да "једна група људи, користи војску и војнике за своје личне потребе и своју промоцију", додајући да је то за сваку осуду и критику.

“Данас сам овде са вама јер тражим правду за моје колеге вазухопловце, тражим правду за моје колеге и саборце који су пре осам година страдали првенствено јер је неко желео да се тог дана промовише и прикаже у најбољем светлу. Страдало је шест добрих људи и једна беба", навео је Јовановић.

Поручио је да би патриотизам био да је одговорни министар одмах изашао пред јавност, признао одговорност и поднео оставку.

“Сигурно није патриотизам ако се сакријеш иза леђа шефа и чекаш у мраку да се све слегне. Патриотизам је ако си на највишој функцији у овој земљи, да ако твоји војници гину, да истог момента смениш све које си поставио и предаш у законе ове државе. А није патриотизам ако пун себе и надмености изађеш пред камере и викнеш према народу ‘не дам министре‘“, рекао је Јовановић окупљенима испред Народне скупштине.

Глумица Сека Саблић рекла је обраћајући се окупљенима да је дошла на протесте зато што смо сви против насиља.

“Насиље је када правде нема, када је правда једва достижна, то је насиље, насиље је отимање земље, воде и ваздуха, то је насиље. Насиље су затворене капије испред радника у фабрикама, који су истерани са својих радних места без објашњења и којима зараде нису исплаћене“, истакла је Саблићева.

Школски пример насиља је, како је нагласила, Народна скупштина, као и "јефтино и таблоидно прозивање глумаца".

Насиље над грађанима је, додаје, да не могу да стигну до лекара, насиље је из дана у дан гледати пољопривреднике како просипају тоне млека.

“Насиље је да Србија не може да гледа телевизију, све канале које може да гледа Београд. Ако они верују у своје истине, зашто се плаше такозваних тајкунских телевизија?“, упитала је Сека Саблић.

Први се окупљенима испред Скупштине Србије обратио глумац Хаџи Ненад Маричић и поручио да данас неће дуго да говори.

“Немамо више времена за дуге говоре и чекања. Предуго смо чекали. Предуго смо ћутали, а онда након две трагедије чекали смо стрпљиво да се исупне наши захтеви и шетали недељама", рекао је Маричић.

"Данас хоћу да вас позовем да никада не смемо да заборавимо шта нас је овде окупило. Окупила нас је велика трагедија, неправедно и прекинути дечији снови, окупила нас је борба против насиља и неправде, борба да ова земља буде сигуран дом за све, борба да сва деца могу безбедно да одрастају и да ниједан родитељ никада више не испраћа са страхом дете у школу", поручио је Маричић и упутао "зар много тражимо?"

"Данас са овог места поручујемо да јесмо гладни и жедни, али гладни и жедни правде, гладни и жедни сигурности, емпатије, људскости, гладни и жедни друштва без насиља у коме постоји одговорност, гладни и жедни живота без страха. Па зар било ко може да помисли да ћемо будућност наше деце продати за 10.000 динара. На то још одлучније поручујемо – нећемо одустати", нагласио је Маричић.

Истакао је и да "ова борба не припада ниједном појединцу нити иједном издвојеном сегменту нашег друштва".

"Ово је заједничка борба која је гарант нашег опстанка и будућности. Будућности коју сви овде заједно стварамо и пишемо", рекао је Маричић.