Лајчак и Ескобар данас о ефектима разговора у Приштини и Београду – нема назнака да ће Курти испунити захтеве

Мирослав Лајчак и Габријел Ескобар су из Приштине пре неколико дана отишли прилично разочарани јер су на предлоге за деескалацију стања на северу КиМ, у одговорима премијера привремених приштинских институција Аљбина Куртија добијали захтеве под којима деескалација може да се оствари.

Аљбин Курти је у последњим објавама оптужио међународне изасланике да у Приштину долазе са захтевима Београда, као и да његова влада има другачији став према њима.

Истиче и да ће инсистирати на присуству специјалних снага полиције на северу и да се оне не могу смањити све док, како каже, "српске криминалне групе" не напусте КиМ или се "не суоче са правдом".

На захтев за одржавање ванредних избора на северу, тврди да је претходно потребно успоставити правно окружење и амбијент.

Нема одговора за ЗСО

За враћање дијалогу и почетак озбиљног рада на формирању Заједнице српских општина, Курти захтева спровођење последњег споразума из Брисела и потоњег споразума из Охрида.

У Приштини још немају одговор за формирање Заједнице српских општина. О нацрту те организације, Курти је говорио јуче у Скупштини, позивајући опозицију да се прво договоре о принципима, па да онда крену у писање нацрта Статута Заједнице.

Курти и даље помиње хрватски модел за права националних мањина, односно права Срба, одбацујући већ представљени нацрт Управљачког тима.

Укључио се и Рама

Неочекивано се у припремни процес формирања заједнице укључио и премијер Албаније Еди Рама, који је на своју руку, без консултација са Приштином и Београдом, поднео свој предлог нацрта Статута.

Овдашњи Албанци опречно реагују на предлог Едија Раме. Из владајућег Самоопредељења кажу да нису видели нацрт премијера Албаније, Опозициона Демократска партија сматра да га треба подржати, а Демократски савез да је само влада у Приштини надлежна за такве предлоге.

С друге стране, медији на албанском не устручавају се да објаве могуће санкције које следе Аљбину Куртију и његовим сарадницима због несарадње са међународном заједницом. Међу санкцијама је и замрзавање визне либерализације са ЕУ, иако још није заживела.