ЕП изгласао резолуцију o спољној политици: Србија да се усагласи

Резолуција је усвојена са 407 гласова "за", 92 гласа "против" и 142 уздржанa, а у току гласања велики број амандмана био је одбијен.

У резолуцији, када је реч о Србији, наводи се да Европски парламент "жали због континуирано ниског степена усклађености Србије" са спољном политиком ЕУ и понавља да би "нова преговарачка поглавља требало да буду отворена тек када Србија ојача своју преданост реформама у подручјима демократије и владавине права и покаже да је у потпуности усклађена са спољном политиком ЕУ".

У резолуцији ЕП, чији је аутор председник комитета за спољне послове, Немац Давид Мекалистер, наводи се да Србија, као земља која тежи европској интеграцији, "мора да се придржава заједничких вредности и права ЕУ".

Основ резолуције су, како се наводи, тектонске промене које су настале у геополитичком окружењу и резултат су руске војне агресије на Украјину и других међународних изазова.

Када је реч о политици ЕУ према Западном Балкану, наглашава се да је потребно да земље кандидати и потенцијалне земље кандидати у потпуности ускладе своје политике са Бриселом, посебно с политиком санкција против трећих земаља.

У резолуцији се, како се могло чути током дебате у ЕП, позивају Европска комисија и државе чланице да се користе овом политиком као алатом за побољшање сарадње са земљама Западног Балкана.

Истиче се и снажна подршка ЕП европској будућности земаља Западног Балкана и њиховом довођењу до статуса пуноправних чланица Уније.

Позив за увођење санкција Додику

У вези са БиХ, позива се да се донесу "циљане санкције против дестабилизирајућих актера у Босни и Херцеговини, укључујући онe који угрожавају њену сувереност и територијалну целовитост, посебно Милорада Додика", и позивају све државе чланице да дају свој глас за овај корак.

Резолуција изражава забринутост у вези са садржајем и "начином на који су измењени изборни закон Босне и Херцеговине и Устав Федерације Босне и Херцеговине, с обзиром на то да је високи представник за БиХ измене предложио на дан избора, што би могло угрозити демократски легитимитет и учврстити етнонационализам".

Осим тога, резолуцијом се позива високи представник и државе чланице да продуже мандат операције ЕУФОР-a "Алтеа", али и да се "на одговарајући начин припреме за алтернативне сценарије".

Оштра критика Вархељија

У тексту се изражава забринутост због рада комесара за проширење Оливера Вархељија и "навода да комесар за суседство и проширење намерно настоји да заобиђе и поткопа улогу демократских реформи и реформи владавине права у земљама које желе да се придруже Унији".

Европски парламент у вези са тим апелује на Европску комисију "да покрене независну и непристрасну истрагу о томе да ли поступање и политика коју заговара комесар за суседство и проширење представља кршење Кодекса понашања чланова Европске комисије и његових обвеза".

Током расправе о резолуцији речено је да је потребно истаћи да ЕУ мора да појача "веродостојност процеса проширења на начин да се очува његова утемељеност на заслугама, између осталог у погледу демократије, основних права и владавине права у оквиру поглавља 23 и 24 у ревидираној методологији проширења, избегавајући притом политизацију процеса проширења због билатералних спорова".

ЕП позива државе чланице да одређене одлуке у питањима заједничке безбедносне и спољне политике, без војних импликација, доносе квалификованом већином, "посебно ако се оне односе на санкције и људска права".

Резолуције Европског парламента нису правно ни политички обавезујуће за државе чланице ЕУ, нити за остале европске институције.