Пилуле уместо вежбања

Истраживачи који су генетичким инжењерингом направили"мишеве маратонце" који могу да трче сатима, креирали су две пилуле које подражавају ефекте трчања и ради предострожности већ имају тест на лек у случају да спортисти покушају да варају уз помоћ лека.

Лекови опонашају многе биолошке, добре стране вежбања, чине да ћелије боље сагоревају масти и повећавају издржљивост, навео је Роналд Еванс, истраживач Института за биолошке студије у Калифорнији.

Једна од пилула ће једног дана можда моћи да побољша учинак вежбања и тренирања, док је друга више намењена инертнијим особама које нису љубитељи вежбања.

"Ако волите да вежбате, допашће вам се идеја да имате боље резултате, а и ако не волите, допашће вам се идеја да имате резултате узимајући пилуле," истиће Еванс.

Еванс је заједно са колегама, 2004. године генетичким инжењерингом изменио миша тако што је уклоњен део гена PPAR-delta који регулише друге гене.

Генетички измењен миш могао је да трчи дупло брже него обичан и остајао мршав и поред исхране изузетно богате мастима, након чега је уследило трагање за леком који би имитирао те ефекте.

Стручњаци су испитивали GW1516, једно из групе тестираних једињења за лекове против дијабетеса и екстремне гојазности.

Код мишева се показало да лек утиче на гене, али не и на метаболизам-нису могли да трче ни мало брже.

Међутим, научници су се досетили да имитирају ситуацију из живота људи: мишеви су вежбали два пута дневно и при том је једна групи узимала лек, а друга не.

Сви мишеви постигли су снажнији, али су они којима је даван GW1516 могли да трче чак 68 одсто дуже.

И поред запањујућег дејства лека, они који имају проблеме са одумирањем мишића, слабошћу или су превише гојазни да би могли да вежбају, не би имали користи од њега.

То их је навело да се врате на испитивање гена PPAR-delta чија једна компонента, протеин киназа, регулише ћелијски и телесни метаболизам.

Његову функцију имитира лек AICAR, који је мишевима омогућио да трче 44 одсто дуже.

"Ово је лек који је као фармаколошко вежбање. Након четири седмице примања лека, мишеви су имали ефекте као да су вежбали," истиче Еванс.

Како данас нико не вежба препоручених 40 до 60 минута дневно, лек који би имитирао физичку активност би био од велике користи, додају истраживачи.

Оба лека још увек су у фази испитивања па се не налазе на тржишту, али како их је веома лако направити, у току је израда теста да би се ретроактивно утврдило да ли су спортисти на Олимпијади 2008. године користили сличне материје као допинг.