Држава се задужује, становништво добија туберкулозу

Аналитичари са Кембриџа и Јејла тврде да су услови под којим се владе држава задужују, доста строги што доводи до смањеног улагања у здравствени сектор.

Резултат је знатно повећање броја оболелих од туберкулозе, а самим тим и смртних исхода изазваних том болешћу.

Нова појава туберкулозе изазвала је забринутост у источноевропским земљама и у бившим совјетским републикама, нарочито због поклапања са повећаним бројем случајева резистентности вируса на лекове.

Последњих година ММФ је чак двадесетједној држави у региону понудио финансијску помоћ у облику позајмице али у замену за строге економске циљеве.

Истраживачи истичу да су државе, да би испуниле обавезне циљеве, приморане да смањују трошкове па то најчешће погоди јавно здравље, а тиме и борбу против туберкулозе.

Интервенција ММФ у већини случајева поклапа се са првим повећањима у броју оболелих.

Земље које су прихватиле позајмицу од ММФ-а смањиле су у просеку разне трошкове за 8 одсто, а чак за 7 одсто број лекара по глави становника, чиме је и метода директног праћења, која је једна од ефикаснијих у терапији туберкулозе, озбиљно угрожена.

У ММФ-у негодују и истичу да су увек помагали улагања у "критичне социјалне потребе," као што су здравство и образовање.

Организације за борбу против туберкулозе истичу да резултатати истраживања за њих не представљају изненађење јер лечење оболелих од туберкулозе државу доста кошта, нарочито специјални санаторијуми и да је ту најлакше укинути део средстава.