Риђокоси изложенији раку коже

Познато је да црвенокосе особе брзо и лако "изгоре" на сунцу, али по свој прилици није то једини разлог што спадају у високоризичну групу да оболе од рака коже.

Најновија истраживања показују да пигмент који њиховој кожи даје црвенкаст тен може утицати да приликом сунчања добију озбиљна оштећења на кожи што их сврстава у ризичну групу, чак и кад не изгоре на сунцу, показују истраживања Дјук универзитета из Северне Каролине.  

Међу онима који спадају у ризичну групу да оболе од рака коже су особе светле пути, косе и очију, што је комбинација која се често среће код црвенокосих.

Ове особе су посебно склоне "прегоревању" на сунцу што је фактор високог ризика, посебно кад се то догоди у детињству.

Научници су се дуго питали да ли још нешто игра улогу у повећаном ризику црвенокосих.

Једна од теорија фокусирала се на меланин, пигмент коже који тамни кад се тело изложи сунцу и који може донети здрав, таман тен али и тамне пеге које не делују баш много естетски. Особе са црвеном косом имају различит хемијски састав меланина од особа са тамном косом.

Научници са америчког Универзитета Дјук недавно су открили први директан доказ да ова разлика у хемијском саставу меланина заиста може бити један од криваца за већи ризик обољевања од рака коже риђокосих особа. У исто време, њихов меланин је изложенији једном типу ДНК оштећења које настаје као стрес од утицаја ултраљубичастих зрака.

Да би детаљно истражио детаље феномена, биохемичар, професор Џон Сајмон, се окренуо - коси. Изузетно је тешко издвојити меланин из коже човека али истоветан пигмент постоји и у коси.

Исто важи и за плавуше

Сајмон је од власуљара купио природну црвену и тамну косу и, додатно, понудио да плати шишање црвенокосим студентима на свом универзитету, како би дошао до веће количине природно црвених власи косе.

Користећи специјални ласер и микроскоп, Сајмон је анализирао како пигмент реагује кад апсорбује или ултраљубичасте Б зраке, који се повезују са опекотинама од сунца, или ултраљубичасте А зраке који продиру у кожу и могу да је оштете чак и без "горења" на сунцу.

Обе врсте, УВА и УВБ зраци, изазивају фотохемијску реакцију са пигментом црвенокосих по имену феомеланин.

Реакција ствара такозвани "оксидациони стрес" при чему се стварају молекули кисеоника познати као "слободни радикали" који оштећују ДНК и ћелије а њихово акумулирање у дужем временском периоду може бити "иницијална каписла" за рак коже.

За разлику од тога, само УВБ зраци изазивају оксидативну реакцију са пигментом тамне косе, по имену еумеланин - утврдио је Сајмон.

На једном стручном скупу америчких биохемичара и дерматолога чуло се и мишљење др. Мартина Вајнстока са Универзитета Браун, иначе председника Америчког националног савета за рак, да је "годинама било пуно нагађања да би феомеланин могао бити кључни узрок за стварање рака коже".

"Сада можемо с поузданошћу утврдити да еумеланин обавља важан посао у заштити против УВ зрака док феомеланин може убрзати оштећивање коже" - закључио је др. Вајнсток.

Уз тврдњу да су неопходна додатна истраживања, професор Сајмон је нагласио да она потврђују практичан савет: посегните за средством које сасвим сигурно штити од обе врсте УВ зрака.

Одговарјући на питање да ли се исто односи на особе са плавом косом, проф. Сајмон је рекао:

"Они, по свој прилици, поседују исти пигмент као и риђокоси па што важи за црвенокосе важи и за њих" - кратко је узвратио професор Сајмон.