четвртак, 02.04.2009, 19:29 -> 20:14
Наука не сме поднети терет кризе
Упркос тешкоћама, Србија не сме да одустане од инвестиција у знање, оценио министар науке и технолошког развоја Божидар Ђелић. Долазак трећег нобеловца у кратком периоду могући сигнал да Србија постаје важан научни центар.
Финансијска и економска криза морају се пребродити очувањем, не само нашег привредног, већ и научног и технолошког капацитета, истакао је министар науке и технолошког развоја Србије Божидар Ђелић у Српској академији наука и уметности где је угостио неколико страних врхунских научника, који учествују на Ректорској конференцији "Текући трендови у високом образовању" у Београду.
Према његовим речима, Србија ни у тешким временима не сме ни на који начин да одустане од улагања у знање и да се зато ребалансом буџета не би смела смањивати средства предвиђена ове године за науку.
"Била би катастрофа за Србију да у овом моменту наши научници, којима тренутно неколико месеци касни плата, буду категорија друштва која ће поднети највећи терет кризе", рекао је Ђелић.
Србија на мапи светске технологије и науке
После разговора са страним научницима, међу којима је био и добитник Нобелове награде Мартин Перл, Ђелић је оценио да се Србија враћа на мапу светске технологије и науке.
Министар Ђелић подсетио је да је Перл трећи нобеловац који је дошао у Србију у протеклих пет месеци, што би могао да буде мали сигнал да постајемо важан научни центар света.
Ђелић је навео да је у разговору с колегама из Америке, Јапана, Кине, Шпаније и других земаља, настојао да сазна шта је то што Србија треба да уради да би била што успешнија из домена науке и технологије.
"Разговарали смо и о нужности да наш просветни систем одговори изазовима 21. века", нагласио је Ђелић и додао да је најважније да учитељи и професори науче децу и студенте да уче и да се оспособе да целог живота наставе са учењем.
Ректор Универзитета у Београду Бранко Ковачевић оценио је да је Србија, упркос свим тешкоћама, земља са будућношћу и перспективом.
Свакој Универзијади претходи самит ректора из целог света. Тако је и пред Универзијаду у Београду организована Ректорска конференција, на којој учествује око 400 научника из 56 земаља са 120 универзитета.
Учесници Конференције у наредна четири дана бавиће се питањима будућности високог образовања, Болоњским процесом, улогом универзитета у решавању социјалних, економских и здравствених проблема.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар