Центрима за интелектуалну својину против одлива мозгова

Боља сарадња са универзитетима, посебно техничким, у области патентирања, а посебно оснивање центара за интелектуалну својину, од велике су важности при стимулисању примене резултата најновијих научних истраживања у индустрији, сматра директорка Завода за заштиту интелектуалне својине Бранка Тотић.

Према њеним речима, проналазаштво је веома значајно за развој Срије и предуслов за њену јаку тржишну позицију, док се подизањем културе проналазаштва може спречити одлазак младих стручњака у иностранство.

Заводу за заштиту интелектуалне својине прошле године до новембра поднето је укупно 363 захтева за патентирање, по чему Србија заостаје за развијеним земљама.

Србија на милион становника броји свега 58 патентних пријава, док је у другим земљама тај однос далеко већи - у Чешкој 63, Француској 238, САД 742, а у Јапану чак 2.720 пријава, а од тог броја 359 пријава поднели су појединци, међу којима само 18 доктора и магистара наука.

По броју патентних пријава Србија не стоји лоше у односу на земље Балкана, али од укупног броја пријава региструје само 17 одсто, најчешће због непотпуности.

"У Србији не постоји посебан пропис који регулише својину над проналасцима које је финансирала државе, а ми имамо највише баш таквих истраживања", нагласила је Тотићева у интервјуу Танјугу.

У пракси, проналазач је власник патента, али ако је он запослен у неком институту власништво над патентом припашће том предузећу, због чега научници углавном патенте региструју на своје име, јер сматрају да институти нису тржишно оријентисани.

Министарство за науку и технолошки развој најавило је да ће у овој години издвајати 50,2 одсто буџета за основна истраживања и око 39,2 одсто за технолошки развој, што је више у односу на 2008. годину.