Губитак тежине штетан за кости

Студија о гојазним одраслим особама које су покушавале да смршају држећи изузетно нискокалоричну дијету, показала је да и након што су престали да губе килограме, промене у костима нису биле завршене.

"Ремоделовање," то јест промене на костима, односе се на нормалне процесе којима се организам ослобађа старе кости и гради ново ткиво којим ће је заменити.

Познато је да чак и умерен губитак килограма може да изазове дисбаланс у том процесу што може довести и до удубљења на костима.

Код испитаника је, током студије, уочено да је баланс између ослобађања од старе и прављења нове коштане масе, успостављен након завршетка дијете.

Међутим, промене на костима су интензивиране током периода губитка телесне тежине, а остале су у области високе активности и када је тежина тела мировала.

"Ово је потенцијална опасност," истиче вођа истраживачког тима, докторка Памела Хинтон, "јер повећана активност мењања костију може их учинити мекшим, чак и у случају да процес 'замене' коштане масе јесте у балансу."

Убрзано "ремоделовање" костију се сматра за независан фактор ризика од прелома, објаснила је Хинтонова.

Поребно је детаљније истраживање које би обухватило дужи период да би могло да се утврди како губитак телесне масе коначно утиче на густину костију и ризик од прелома.

Коштана маса се мења постепено и полако, навела је Хинтонова и додала да је потребно између шест и дванаест месеци да би се промена уочила, а преломи не морају да се десе ни много година након мршављења.

Закључци тима докторке Хинтон засновани су на проучавању 37 гојазних особа старости 50 година и више.

Током три месеца, жене и мушкарци, придржавали су се посебног режима исхране: конзумирали су највише течну храну и не више од 500 калорија дневно.

Након дијете у просеку су били лакши за 20 одсто.

Тим је пратио испитанике током наредних девет месеци када им је количина калорија повећана толико да би одржавали тежину или наставили да губе тежину, али спорије и постепено.

Истраживачи су периодично мерили ниво одређених протеина у крви који су показатељи замене коштане масе новом.

На основу тих показатеља, просечна брзина "ремоделовања" расла је током мршављења и остајала повишена и током периода одржавања тежине.

Не зна се како човек може да утиче на нормализацију промене костију након губитка килограма. Хинтонова је напоменула да висок унос калцијума, између 1.500 и 1.800 милиграма дневно смањује губитак коштане масе, као и негативних ефеката промене на костима због дијете.

Они који нису на дијети могу поспешити "изградњу" костију трчањем, пењањем уз степенице или дизањем тегова, али је остало да се утврди да ли на тај начин и они који су на дијети могу да спрече губитак коштане масе, закључак је докторке Хинтон и њених колега.