Пандемија утиче на ментално здравље деце, највећи проблем губитак концентрације

Јадранка Милановић је подсетила за РТС да све државе света које су потписнице и ратификовала документ УН о правима детете имају обавезу да учине све што је у њиховој моћи да се свако дете развија, расте, има приступ образовању да је заштићено од насиља, да живи у својој породици...

Посебно је истакла да је, као свуда у свету, тако и код нас, једна од значајних ствари која се показала током пандемије коронавирусом међу адолесцентима и младима проблем менталног здравља, и да то и не чуди када се зна колико су деца била ускраћена и за физичке и социјалне контакте, за дружења с другима.

"Морам рећи да је у нашој земљи образовни систем фантастично реаговао и деца нису губила наставу као у многим земљама у свету где су школе биле потпуно затворене. Али тај хибридни онлајн начин школовања је доста допринео томе", оценила је Милановићева.

Додала је да су им деца у једном истраживању од марта прошле године до маја ове, рекла да је њихов највећи проблем губитак концентрације, док је 44 посто родитеља изјавило да су деца јако раздражљива и анксиозна.

У том смислу, каже да је то нешто што је епидемија допринела и изнела на површину иако то, међутим није проблем који је нов. Проблем је и што у многим сиромашним породицама деца немају дигиталне уређаје и тај дигитални јаз се повећава.

"Значајан је број сиромашних породица и пре пандемије је било неких 7 посто деце која живе у сиромаштву. Пандемија је допринела томе да те породице са децом, а посебно најсиромашније, да су изгубиле примања и зато је њима много већи проблем да обезбеде све што је потребно за њихову децу. Тако да је ту важно да се на тај аспекат посебно обрати пажња", указала је Милановићева.

Србија добар пример у региону и шире

Истакла је да је у Србији, као и у свету последњих деценија много тога учињено за добробит деце, искорењена је дечја парализа, смањена је смртност деце а све захваљујући вакцинацији деце против дечјих болести које могу да се спрече да не би оболела и да не би дошло и до смртног исхода.

Посебно је нагласила да је добро што у Србији све више деце похађа предшколско образовање, преко 60 посто их иде у вртиће.

"Међутим кад погледамо сиромашну децу, из сиромашних породица, тај проценат је далеко мањи, негде око 11, и 7 посто је тај проценат за децу из ромских породица. Добра вест је да сада имамо више девојчица из ромских насеља која иду у средњу школу. Међутим и ту видимо диспаритет када се погледа каква је ситуација на националном нивоу. На националном нивоу је тај проценат три пута већи", објаснила је Милановићева.

Оно што је у Србији веома добро, за шта је како је нагласила, земља пример и у региону и шире је  то да има најмањи број деце у установама, деце без родитељског старања, али и да је проблем што од те деце, свако четврто од петоро је дете са сметњама у развоју.

"Иако је образовање заиста добро и свако има приступ, када погледамо у овом новом контексту дигитализације имате много деце, посебно из социјално-економски угрожених породица, које немају дигитралне уређаје а данас много тога зависи од знања да се користе и поседују ти уређаји", закључила је Милановићева.

У знак солидарности са најугроженијом децом у целом свету, и вечерас ће плавом бојом бити осветљени купола Народне скупштине, палата Албанија, мост на Ади и фонтана на Славији.