Колико су маске додатно закомпликовале живот особама са оштећеним слухом

Пандемија коронавируса додатно је отежала комуникацију особама са оштећеним слухом. Велики број се ослања на читање са усана, које због недовољног познавања српског језика није увек најбоље решење. У Србији преко 100.000 људи има проблем са слухом, а око 13.000 њих се користи знаковним језиком.

Ношење маски за време пандемије особама са оштећеним слухом додатно је отежало животе.

Потпредседник Градске организације глувих Београда Михаило Гордић рекао је да је током пандемије додатни проблем ношење маски и немогућност кретања и дружења. Како каже, глувим особама врло је важно то окупљање.

"Када говоримо о маскама, многи помињу провидне маске, међутим оне се нису испоставиле као добро решење. Оно што јесте нека опција која се у свету догађа, јесте нека врста визира која покрива цело лице. Изгледа као визир, али није баш потпуно, мало је другачији. Провидне маске замагљују тај простор, тако да опет не можемо да читамо са усана и не видимо лице", навео је Гордић.

С обзиром на то да пандемија траје већ дуже време, овај проблем утиче засигурно и на психу глувих и наглувих особа.

Психолог Урош Рајаковић навео је да услед социјалне искључености као и недостатка информисања, особе које су глуве заправо имају додатне потешкоће, што утиче негативно на њихово ментално здравље, као и повећану појаву анксиозности и депресије и посттрауматског стресног поремећаја.

"Њихова искљученост је кључни проблем. Овде говоримо и о примеру када је некима од њих била потребна стручна психолошка помоћ, и када су у нашој земљи била организована саветовалишта, то је било пре свега телефонским путем, што свакако није адекватан вид комуникације", рекао је Рајаковић.