Повратак у реалност - од страха до еуфорије, психолог саветује како да се понашамо

На који начин се припремамо за време по окончању епидемије и да ли су за тај период потребне припреме.

Више од годину дана смо у овој причи, докле смо стигли одговоре даје психолог Мирјана Вуксановић.

Гостујући у Јутарњем програму, Вуксановићева каже да су неки у проблему, неки нису, то је индивидуално, зависи од особе до особе.

"Надамо се да ће се укидати све више мере и да ћемо се вратити у стари живот и рутину", истакла је Вуксановићева.

Према њеним речима, најбоље је да се особа припреми и живи ускладу са реалношћу, боље је бити мало оптимистичан и да ће се релативно брзо разрешити ови проблеми.

"Нажалост, наш народ је навикао на проблематичне и тешке ситуације, увек смо успевали да из тога изађемо, па се надам да ћенмо изаћи и овај пут", рекла је она, додајући да је у људској природи да чека боље.

Повратак нормалном животу 

"Не верујем у еуфорију око себе, верујем у буђење неких нада, јављају се старе потребе да се дружимо, да путујемо, највише недостаје људски контакт", каже Вуксановићева.

Сматра да не би требало да здравог и самопоузадног човека да плаши повратак нормалном животу, већ особа би требало да се радује нормалном раду.

Подсећа да не воле сви да раде од куће, деца се радују дружењу у школи, уживо, не због стицања знања. Њима је, каже, јачи мотив дружења, потребе да се друже.

Вуксановићева истиче да су у највећем проблему људи који су остали без посла и који су изгубили неког свога и који болују, сви остали се радују повратку у нормалу у свакодневну рутину.

"Млади не воле ограничење, све хоће сад и одмах, и склонији су прихватању теорија завере, зато се хвале кад учествују у скривеним журкама, поносе се тиме да учествује у нечему што је забрањено", подвлачи Вуксановићева.

Враћање у реалност

Према њеним речима, једна зрела личност мора наћи механизам да се врати у реалност, они који су неког изгубили, морају да прођу тугу, али полако се враћају у живот и имају приориотете.

Људи без посла су у економском проблему, али свака зрела личност је у стању да сагледа реланост и да функционише а да не повређује другога.

Када се обратити за стручну помоћ

Вуксановићева каже да када човек сам осећа да је у проблему и не може сам да изађе из проблема, онда треба затражити помоћ.

Човек заборавља оно што је лоше. Сада се надамо новоме, неки људи и пре ковида нису били уколопљени у социјалну средину, њима је ово повлачење одговарало.

"Када се враћа ситуација да комуницирају са другим људима, они јесу у пробелму, да ли су у стању да превазиђу, морају да нађу неку мотивацију да присиле себе крену у живот који их чека", објаснила је Вуксановићева.

Указује да су то људи који су имали неке проблеме и сада долази до изражаја, они ће најчешће тражити помоћ.

Треба да пратимо сами себе и да видимо да ли смо на добром путу, то је, како каже, најбоље.

"Да се из ситуације извуче шта је најбоље, налазили смо друге канале комуникације - телефон, интернет, виђали смо се са људима из шире средине, али то није живи говор, то није права ствар, фали вам нечији осмех, загрљај и надамо се да ће то бити и то скоро", закључила је Вуксановићева.