Психијатар саветује на који начин да се изборимо са стресом – како да се савијемо, али не и сломимо

Млади се данас враћају у школе, многи ће се први пут након дужег времена видети уживо, после онлајн  комуникације и учења. На питање како се вратити у нормалне токове, Бојана Пејушковић каже да је лакше прилагодити се нечем бољем, а ђаци се радују повратку у школу и дружењу.

"Сигурна сам да ће то бити много изазовније и лепше него остајање код куће", додаје докторка.

Говорећи о томе колико су изолација, другачији начин живота, недовољно живог контакта, утицали на ментално здравље људи, истиче да су урађена прва истраживања.

"За сада очекујемо резултате, наш тим Института за ментално здравље учествовао је у студији  28 земаља света. Тренутно се ради и једна велика национална студија," додала је она.

На питање колико усамљеност утиче на ментално здравље и да ли су се појавиле неке нове зависности, Пејушковићева каже да усамљеност свакако утиче на нашу психу негативно, тако да се због тога људи све више користе  социјалне мреже.

"Толика употреба друштвених мрежа свакако је била и пре короне, тако да су се и нове дијагностичке категорије отвориле захваљујући злоупотреби друштвених мрежа, али сада су свакако интензивиране. Видећемо како ће се ствари даље развијати и шта ће нови начин комуникације донети. Свет се мења и ми се прилагођавамо новим захтевима", истакла је Пејушковићева.

"Потражити помоћ и поделити оно што осећамо"

Указала је да ништа није лековитије од међуљудског контакта и загрљаја.

"Ми кроз неки интерперсонални контекст градимо сопствени референтни оквир и то јесте оно што нас одређује – контакти са другим људима. Оно што су сва истраживања показала, независно од социокултуролошких статуса свакако јесте социјална подршка – потражити помоћ и поделити оно што осећамо са другима", навела је докторка.

Говорећи о томе како се изборити са стресом, јер не знамо колико ће пандемија још да траје, Пејушковићева каже да постоје технике за то.

"Постоје технике превладавања стреса које доприносе нашој психолошкој отпорности – то је питање како да се савијемо, али не и сломимо код таквих захтева. Мало и помало излагање стресу временом повећава нашу резилијентност, јер имамо искуство адекватног превладавања и како да такву ситуацију превазиђемо", објаснила је Пејушковићева.

"Надам се да ће нас ово променити набоље"

Када је реч о томе на кога је овај период највише утицао, као и да ли су младе генерације изгубљене генерације због читаве ситуације, докторка каже да их не би баш тако назвала, јер сваки контакт са стресом и колективном траумом може да доведе до сопственог напретка.

"То је једно велико искуство. Да ли ћемо се вратити на старо? Шта значи на старо? Ја се искрено надам да ћемо бити бољи и да ће нас ово променити набоље", поручила је Пејушковићева.

Истакла је да психијатри у Институту за ментално здравље раде све време и да грађани могу потражити стручну помоћ.

"Порука јесте да када се човек осети лоше, није усамљен. Ако види да ти симптоми њега преплављују, да га ремете у његовом свакодневном функционисању, јако је важно да потражи помоћ", закључила је докторка.