Пандемија значајно повећала потрошњу седатива, никако их не треба узимати на своју руку

Професор доктор Јанко Самарџић објашњава да су анксиолитици лекови који се користе код анксиозних поремећаја и изражене анксиозности - колоквијално лекови за смирење, док су антидепресиви лекови који се користе у терапији депресивних испољавања.

"Ми већ скоро десетак година пратимо потрошњу ових лекова и имали смо веома високе индексе потрошње поготово анксиолитика у периоду од 2014. до 2016. године. Затим од 2017. видимо стагнацију, чак и пад потрошње", наводи доктор Самарџић.

Каже да прелиминарни резултати за 2020. годину показују драстичан пораст потрошње, што је, истиче, очекивано у тренутној ситуацији.

"Ти подаци су прилично забрињавајући, поготово када су лекови за смирење у питању", упозорава доктор Самарџић.

Анализа показује да је потрошња диазепама и алпразолама у 2020. години повећана за 27,5 односно 44 одсто у односу на 2019. годину.

"То су јако ефикасни лекови. Ми боље анксиолитике у овом тренутку немамо, али ако их нерационално користимо, после више недеља примене развија се толеранција и зависност. Онда улазимо у зачарани круг из којег се врло тешко излази", наглашава доктор Самарџић.

Каже да земље бивше Југославије, у односу на све друге европске земље, предњаче када су у питању ови лекови.

"То је један индиректни показатељ како изгледа наше ментално здравље у току пандемије и како ће изгледати након пандемије. Мислим да је то проблем", истиче Самарџић.

Здрав стил живота као алтернатива

Доктор Самарџић каже да пораст употребе није на рачун само легално преписаних лекова, већ и на рачун лекова набављених без лекарског рецепта.

Сматра да треба спровести бољу контролу преписивања лекова и промену фармако-терапијског приступа у пракси како би се спречила неконтролисана примена лекова.

"Оно што може свако од нас да уради јесте да се вратимо здравом стилу живота који смо мало заборавили. Једна од студија показује да је ефикасност антидепресива 75 одсто боља ако се узимају у комбинацији са физичком активношћу", наводи Самарџић.

Истиче да је важна и добра исхрана јер одређени витамини и минерали могу позитивно да утичу на психофизички статус.

"За све што се тиче узимања лекова, неопходна је консултација са лекаром и без тога се проблем само продубљује", наглашава доктор Самарџић.

Проблем чешће имају жене, лекове узимају уз алкохол

Докторка Диана Ракетић из Специјалне болнице за болести зависности у Драјзеровој каже да одређени број особа због недовољно зрелог психичког апарата јако тешко подноси осећања као што су страх, стрепња, немир и несигурност, па су склони самолечењу – узимању таблета на своју руку како би стекли привид да су сигурни.

"Јако лако улазе у вртлог зависности. То су лекови који су јако потентни, јако моћни и веома брзо створе и психичку и физичку зависност. Створи се толеранција тако да вам некада није довољна ни кутија лекова дневно како бисте постигли жељени ефекат", објашњава докторка Ракетић.

Истиче да се често јављају клијенти који имају проблем са злоупотребом или зависношћу од таблета.

"То су чешће жене него мушкарци у углавном их користе у комбинацији са алкохолом. Још не бележимо значајан пораст броја људи који се јављају за помоћ, али подаци о продаји лекова показују да се то може очекивати", каће докторка Ракетић.

Наводи податак да је у Србији 2019. године продато 20 милиона кутија лекова за смирење, а 2020. скоро 22 милиона кутија.

"Од укупног броја зависника који се лече у нашој установи, око 25 одсто отпада на групу која има проблем са зависношћу од седатива", каже докторка Ракетић. 

Наглашава да је брига о менталном здрављу једнако важна као и брига о физичком.