Савети психотерапеута – како помоћи младима да се изборе са ограничењима које намеће епидемија

Радмила Вулић Бојовић каже да генерално нико за корону није био спреман пре годину дана, читав свет, па ни научна заједница.

"Сада после годину дана мислим да је потпуно јасно да једино солидарно, уз разумевање, подршку и емпатију можемо из овога изаћи", наглашава Вулић Бојовић.

Према једном истраживању, 70 посто младих страхује да се од короне не заразе њихови ближњи.

Вулић Бојовићева сматра да је то значајно истраживање и важан податак.

Највећи број младих људи, као и људи генерално, су забринути, емпатични и брину у овој ситуацији и понашају се одговорно.

Према њеним речима, постоји значајан проценат и оних који се тако не понашају зато што имају антисоцијалне тенденције, такве су личности и на њих се врло тешко може утицати.

"Постоји маргина оних који су збуњени, нису довољно информисани и они са којима нико о томе не разговара, који немају у ближој или широј породици некога ко је од ковида пропатио. То је мали број људи и са њима би требало додатно радити у смислу освешћења и објашњења", поручује Вулић Бојовић.

Додаје да је породица место где све почиње и где се све завршава.

"Постоји шири друштвени контекст који је, чини ми се, презасићен негативним информацијама. Добијамо податке, бројеве, знамо да је стање лоше. Мислим да је превише тога. Природна реакција људи је да када се јако плаше, а нешто не разумеју, да негирају оно шта се дешава. Чини ми се да је то заплет код ових младих особа. Једино топлином, разумевањем, неком врстом искорака ка њима можемо да призовемо здрави део њихових личности и позовемо на солидарност и емпатију", поручује психотерапеут Радмила Вулић Бојовић.

Наглашава да смо као друштво мање дисциплиновани. У нашем менталитету је да покушавамо да изврнемо правила не би ли добили оно што желимо.

"Јако лоше реагујемо на фрустрацију. Оно што видите код младих људи то је заправо прави показатељ колико је друштво у стању да се носи са изазовом као што је пандемија", каже Вулић Бојовић.

Саветује да у медијима треба да буде више информација шта се сме, а не само шта се не сме. Често се говори не сме ово, а боље је рећи безбедно је на овакав начин, рећи младима како.

"Када стално нешто браните изазивате супротну реакцију. Људи престају да слушају, презасићени су информацијама, затварају се и онда настаје проблем", каже психотерапеут.

Поручује да оно што је добро је да креће лепо време, дружење на отвореном је нешто што је релативно безбедно.

"Људе треба подсетити на неке раније начине како су проводили време како су се гледали очи у очи и како су уместо у екране гледали једни у друге. То може да се ради и на дистанци", закључује психотерапеут Радмила Вулић Бојовић.