Живот после короне – "сам човек мора да осети крајње границе"

Многи који су прележали коронавирус питају се како треба живети после ове тешке болести. Није лако вратити се нормалном и безбрижном животу, јер стрес, страх, депресија, али и многи други физички симптоми подсећају да се организам борио са тешком болешћу.

Проф. др Зорица Живковић, пулмолог из КБЦ "Драгиша Мишовић", рекла је, гостујући у Јутарњем програму, да опоравак од ковида 19 зависи од формe болести и потенцијала оболелог.

"Особе које су потпуно здраве и млађих година, као и онај ко је прошао са благим симптомима болести, наравно да ће се после две недеље осећати заиста добро и може да настави да обавља 90 одсто својих нормалних активности", рекла је Живковићева.

Ако су у питању средњетешке и тешке форме болести, они који су били у ковид болници или на кисеоничкој потпори имају разлога да и после месец дана од опоравка буду под посебним режимом, да мирују.

Бављење физичком активношћу је дискутабилно, рекла је докторка и додала да сам човек мора да осети крајње границе и да никако не прелази те границе.

Пацијенти који су прележали ковид често се жале да дуго после завршетка болести осећају умор, малаксалост, поспаност, да отежано дишу.

Говорећи о томе шта је дозвољено а шта не у том периоду и колико то може да траје, др Живковић каже да то може да траје месецима, немамо могућности да се ослонимо на неке евидентне податке и доказе из медицине, већ се учимо према ономе шта се у животу дешава и шта пацијенти пријављују шта су доживели.

"Свашта се може чути, месецима губимо чуло укуса или мириса, осећамо замор, малаксалост, све што траје преко два месеца мора поново да се на неки начин евалуира. Не мислим да сви морају да прођу комплетан начин обраде, лабораторије, рендген, али консултативни преглед након два месеца а да нисмо дошли у релативно добар опоравак – захтева поновну евалуацију", истакла је Живковићева.

Описане промене које након прележане короне прелазе у неке хроничне промене плућа и других органа треба детектовати.

Успорен опоравак, како помоћи пацијентима

Рекла је да се пацијентима не саветује да буду потпуно статични, да се уопште не крећу, али да осете своју меру, јер може бити добра свака шетња, нарочито по равном јер се млађи пацијенти и адолесценти жале да им ходање узбрдо и пењање уз степенице представља проблем.

Подвлачи да је потребна шетања по равном и лагано пливање.

Исхрана и процес опоравка

"Све зависи од наших навика, нема начина да се то реши исхраном, прошлог марта су се више уносили витамини и остали нутритивни агенси", истакла је др Живковић.

Важно је да ментални склоп буде у балансу, а онда ће и нутритивни фактори имати свој ефекат, а здраве намирнице као мед могу бити пожељне, рекла је она.

То људи знају и примењују, каже докторка.

Стрес и депресија, како се изборити

Покушавамо да пацијентима пружимо подршку, не верујем да ће сви проблеми бити лако решиви, има ситуација у којима не можете много учинити док не прође време, каже она.

Каже пацијентима: пробајте да одете у природу, да промените средину.

Некима се после оздрављења стално спава, а Живковићева указује на то да је велика поспаност пролазна.

Према њеним речима, пацијенти се жале да им трну периферни делови екстремитета, на главобоље, где је лечење ипак комплексно.

О вакцинацији

Када су пацијенти прележали ковид, поставља се питање када је право време за вакцинацију.

Др Живковић подсећа на препоруке Удружења алерголога и клиничких имунолога да би особе које су прележале корону без симптома четири недеље требало да одложе вакцинацију, сви који су имали симптоме и примали терапију која је специфична морају сачекати 90 дана.

Они који су примили прву дозу вакцине па се након тога заразили не би требало да приме другу дозу према првобитном плану. Треба дати организму две до четири недеље да се створе меморијске ћелије.