Да ли је долазак вакцине почетак краја епидемије

Морамо бити свесни без обзира што очекујемо да вакцинација олакша излазак из ове ситуације да то не може да се деси у кратком периоду и мораћемо да се придржавамо свих мера, вероватно и дуже време, рекао је епидемиолог и члан Кризног штаба проф. др Бранислав Тиодоровић.

Према речима директора канцеларије СЗО у Београду доктора Маријана Ивануше ситуација је веома озбиљна, а Србија је међу 10 до 15 земаља које су најпогођеније у Европи и тренутно међу првим по брзини погоршања ситуације.

"Мере које су тренутно на снази у већини земаља, па и код нас, одржава се стање, али треба размишљати и о додатним мерама", рекао је Ивануша.

Велики број вакцина против коронавируса је у фази развоја, а неколико фармацеутских кућа је објавило резултате из треће фазе. Тренутно се највише прича о Фајзеровој вакцини и Модерне.

"То су информације из медија, а комплетну документацију треба да дају регулаторним телима које одлучују о употреби вакције", нагласио је Ивануша.

Ипак, он верује да можемо да будемо оптимисти, јер је реч о озбиљним произвођачима иако процес регистрације тражи време иако ће се сада радити по убрзаном поступку.

Прописни рок за добијање дозволе код нас је 150 дана, али се уз добру координацију тај рок може убрзати, речено је у емисији "Четвртком у 9" која је била посвећена томе када би вакцина против коронавируса могла да буде доступна и колико ће она бити ефикасна и безбедна.

"Сада имамо јасне доказе да је могуће да имамо ефикасну вакцину и то је добра вест. Врло често нијансе у језику могу да збуне да је нешто збрзано, а није. Сви кораци су прошли и све је врло прецизно тестирано", рекао је консултант Уницефа за имунизацију доктор Драгослав Поповић.

"Развој вакцине веома скуп, а сада је новац на располагању"

Са ковид вакцином свет улази у нову еру производње вакцина, јер су отворене нове могућности и за развој вакцина за неке друге болести.

"Развој вакцине је веома скуп, а сада је новац на располагању, јер је веома важно да се дође до вакцине што пре, јер су захваћене и велике државе као што су САД", каже Ивануша.

Ковакс иницијатива обухвата око 190 држава што указује на велику солидарност када је реч о будућој доступности вакцине и за оне државе са ниским примањима.

"До краја 2021. требало би да буде на располагању око две милијрде доза које ће бити праведно расподељене. Наравно уз Ковакс иницијативу, државе и појединачно потписују уговоре са произвођачима па није исто да ли се као купац појављујете са потражњом од милијарду или 10 милиона доза", објаснио је Ивануша.

када је реч о расположењу грађана да приме вакцину када се она појави доктор Поповић се нада да ће већина жели да прими вакцину и зато је важно да грађани знају да је реч о ефикасним и безбедним вакцинама.

"Највероватније ће се примати у две дозе са размаком од пар недеља. Али треба да знају да ће се све то дешавати тек у првој половини следеће године и да морају да се придржавају мера", нагласио је Поповић.

Сматра да је најважније под хитно донети план да када вакцина дође буде искоришћена на најбољи начин што је додатрни изазов када је реч о дистрибуцији. 

СЗО стоји на стајалишту да свака информација треба да буде представљена на транспарентан и свима разумљив начин. Било је пуно дезинформација које су указивале на опасност од неких ранијих вакцина и тешко је да када једном људи поверују у лажну информацију да се разувере.

"Ниједна вакцина не сме да се потврди без безбедносне провере и потврде о ефикасности", каже Ивануша.

Једна четвртина грађана подржава вакцинацију

Према речима доктора Поповића, према истраживању које је рађено у августа на крају другог таласа, четвртина грађана је за вакцинацију, једна против, а две четвртине се колеба.

"Наш циљ је да ове две четвртине пребацимо у позитивну групу. Нема присиле. Чак и када се говори о обавезности вакцинације, ми не говоримо о присили, већ да се држава обавезује да вакцине буду доступне и да људи добију праву информацију о њој. Зато је потребно да се у кампању крене што пре како људи не би имали дилему да ли је вакцина за њих добра или не", нагласио је Поповић.

Када је реч о томе које су групе приоритетне када је реч о вакцинацији, Ивануша каже да иако свака земља појединачно одлучује о приоритетима већина се подудара са становиштем СЗО да у те категорије спадају пре свега здраствени радници и запослени у герантолошким центрима, јер су они најизложенији и раде са осетљивим групама.

"Затим ту су старосне групе, старији од 65 година су мање отпорни, као и особе са хроничним болестима. Ипак, у прво време количине ће бити врло ограничене, па ће се приоритетне групе дефинисати и унутар самих група", објашњава Ивануша.

Поповић каже да ако постоји план када вакцине стигну посао ће се обавити успешно.

"Ми ћемо радити на томе да заштитимо одређене групе, али и да подигнемо имунитет код становништва. Вакцинација ће сигурно трајати, али то је процес који треба да донесе решење", сматра Поповић.