Хоће ли рад од куће бити регулисан законом

Много је неизвесности донео ковид, али је све извесније да ће рад од куће за многе, и кад епидемија прође, постати свакодневица. Предности су бројне, а исто толико је и мана, рећи ће вам и послодавци и запослени. И једнима и другима живот на послу би могао да олакша закон, који још немамо.

Изменама и допуном Закона о раду 2014. године предвиђено је да се рад од куће може организовати за било који посао који по својој природи и начину обављања може да се изводи у кућним условима, уколико нису опасни или штетни по здравље запосленог.

Рад од куће уређен је уговором о раду или анексом уговора ако запослени прелази на посао од куће током ванредног стања. Да ли је неко од послодаваца, поштујући закон у току ванредног стања, потписао такав документ?

"Он није поштован ни онакав какав је, то значи да у време ванредног стања послодавац није поштовао да у договору са запосленима одређује услове рада, безбедност. Радно време, норме, надзор, све је то наметнуто од стране послодавца", наводи социолог др Нада Новаковић.

Рад од куће, при коме радник послове обавља из свог дома, има предности и за запослене, и за послодавце, па из дана у дан, постаје све популарнији.

У ситуацији проглашене епидемије, повећана је потражња таквих послова и то буквално постаје тренд и код нас, и у свету.

Послодавцима је овакав вид рада привлачан зато што могу смањити трошкове закупа пословног простора или опреме, а расте и могућност да се задаци обављају продуктивније, са мање трошкова.

Такође, у режиму рада од куће послодавац не плаћа запосленом трошкове превоза на посао и са посла, нити исхране.

Норме, надзор, слободно време морају се регулисати

С друге стране, запослени имају своје разлоге зашто воле да раде од куће, пре свега оне који се тичу уштеде времена за спремање и одлазак у канцеларију, као и бољу организацију породичних и пословних обавеза. Ипак,не могу сви да раде од куће.

"Образовање и здравство могу имати радна места највише од 60-70 одсто да се раде од куће, а класичне делатности рударство, пољопривредан, не прелазе више од 10-15 одсто", напомиње др Нада Новаковић.

Мали животни простор, који се често дели са више чланова породице, могао би такође да представља препреку у раду од куће, па би о томе требало размишљати пре него што се запослени упути на промену радног простора.

Много је пропуста у досадашњем закону о раду у вези са овим питањем. Зато сви очекују његову измену и отклањање досадашњих недоумица.

"Да се тачно регулише колики су то трошкови запосленог, а колики послодавца у том радном месецу. Морају и норме, радно време, време када се не може задирати у приватност, породични живот", истиче др Нада Новаковић.

У ЕУ проценат запослености оних који раде од куће порастао је са појавом пандемије са пет на 11 одсто, а у Шведској чак две трећине радне снаге ради на овај начин.

Иако је код нас тај проценат мањи, потражња на тржишту за овакве послове, кажу стручњаци, повећава се из дана у дан.